10 stvari koje verovatno niste znali o srpskim reprezentativcima

Kao zemlja imali smo turbulentnu istoriju pa se to oslikava i na naše učešće na najvećoj planetarnoj sportskoj smotri. Učestvovali smo kao Kraljevina Srbija, Kraljevina Jugoslavija, SFR Jugoslavija, kao Nezavisni učesnici, kao SR Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i Republika Srbija. Osvojili smo ukupno 110 medalja u istoriji, od toga 31 zlato. A kao samostalnoj Srbiji ovo su nam tek pete igre, s tim što smo od toga imali jedno predratno učešće kao Kraljevina Srbija u Stokholmu 1912, a ostalo kao Republika Srbija u novijoj istoriji, posle razdvajanja od Crne Gore 2006. - dakle u Pekingu 2008, Londonu 2012, Riju 2016 i sad u Tokiju 2021. Kao samostalna Srbija imamo ukupno osvojenih 15 medelja i to svih 15 u 21. veku. Od toga ubedljivo najviše pre pet godina u Riju – čak 8!

Reprezentaciju Srbije u Tokiju ove godine predstavlja 85 sportista iz 15 različitih sportova. To su tenis, košarka, odbojka, plivanje, vaterpolo, veslanje, atletika, stoni-tenis, tekvondo, rvanje, boks, karate... A prvi put u istoriji predstavljaće nas i basketaši 3x3 koji iza sebe već imaju niz zapaženih uspeha! Zastavu naše zemlje na ceremoniji otvaranja ponosno su nosili košarkašica Sonja Vasić i vaterpolista Filip Filipović.

Ovo je mali rezime kroz istoriju, a izdvojili smo i 10 zanimljivih činjenica koje verovatno niste znali ili ste zaboravili o našim reprezentativnim podvizima na igrama.

1) PRVE MODERNE IGRE U ATINI
Srbija nije učestvovala na prvim modernim igrama u Atini 1896. Ipak manifestaciju je svojim prisustvom uveličao naš kralj Aleksandar Obrenović, koji je u grčkoj prestonici boravio na poziv njihovog kralja Đorđa I. Na toj smotri bilo je zaista malo zemalja učesnica, ti sportisti su uglavnom bili amateri, a zanimljivost je da su se najboljima dodeljivale srebrne, a ne zlatne medalje.

2) TAKMIČAR KOJI JE NAŠ A NIJE NAŠ
Međutim, tada su igrali sportisti sa teritorije Vojvodine ali za Mađarsku, u okviru Austrougarske monarhije, tako da je prvi srspki osvajač medalje bio teniser Momčilo Tepavica koji se okitio bronzom. Identičan uspeh ostvario je Novak Đoković 112 godina kasnije.

3) DEBI KRALJEVINE SRBIJE
Mi smo debitovali kao Kraljevina Srbija 1912. u Stokholmu, nažalost na debiju smo ostali bez ijednog odličja kao nacionalna selekcija.

4) JEDINO FUDBALSKO ZLATO
Jedino fudbalsko zlato na igrama osvojili smo kao SFRJ daleke 1960. godine. Sa čuvenom generacijom koju su predvodili Bora Kostić, Milutin Šoškić, Fahrudin Jusufi, Vlada Durković, Milan Galić... U polufinalu igrali smo protiv domaćina Italije u Napulju. U regularnom delu meča mreže su mirovale. A u produžecima smo poveli zgoditkom Galića, ali radovali smo se svega tri minuta pošto je Rosini ubrzo poravnao rezultat. Ostalo je do kraja nerešeno, a tada nije bilo penala te se pobednik birao žrebom. Izvučena je kuglica u kojoj je pisalo Jugoslavija! Ljuti, italijanski mediji su žestoko opleli po našoj igri u novinama, gde su je opisivali kao izuzetno ružnu. Ali mi smo išli dalje. U finalu u Rimu igrali smo protiv Danaca koji su izbacili dvostruke šampione Mađare. Rano smo poveli dva prema nula. Ali sudije su znale naše psovke pa je u nekom metežu isključen ponajbolji napadač Galić. Ceo stadion je bio na strani Skandinavaca, ali odoleli smo i rezultatom 3:1. na prsima poneli zlato. Italijanski mediji su po protokolu želeli izjave od šampiona, ali naši su se dogovorili da ih bojkotuju zbog uvredljivih natpisa. Tako da je zvanična ceremonija trpela i poslala ružnu sliku u svet.

5) KRUNA KOŠARKAŠKIH BOGOVA
Jedino košarkaško zlato na igrama osvojili smo dvadeset godina kasnije, takođe pod zastavom sa petokrakom, sada već davne 1980. godine. Naša košarka je u prethodnoj deceniji ostvarila vrtoglavi uspon i popularizaciju u narodu, pa je ovo zlato došlo kao kruna na sve uspehe. Moćnu generaciju kojom je dirigovao trener Ranko Žeravica predvodili su Dražen Dalipagić, Mirza Delibašić, Moka Slavnić, Krešimir Ćosić.  U finalu u Moskvi pobedili smo Italijane i tako osvojili turnir bez ijednog jedinog poraza. Nažalost, 40 godina kasnije, isti ti Italijani zaustavili su naš san o učešću u sred Beograda.

6) SANKCIJE I NEZAVISNI UČESNICI
1992. bili smo pod međunarodnim sankcijama, pa nismo mogli da se takmičimo kao država, te su naši sportisti nastupali kao nezavisni učesnici na igrama u Barseloni. Kao takvi nastupali smo zajedno sa makedonskim igračima, zato što se njihov komitet još nije ni oformio. Tada smo osvojili medalje samo u streljaštvu.

7) OLIMPIJSKE IGRE U BEOGRADU?
Te 1992. najveća sportska smotra trebalo je da se odigra u Beogradu, ali smo zbog rata bili pod sankcijama i izbačeni i nije bilo govora ni mogućnosti da se igra u našoj prestonici, pa su igre premeštene u Kataloniju i Barselonu. Himnu tih igara „Barcelona“ još pre smrti i početka takmičenja otpevali su Fredi Merkjuri i Monserat Kabalje. Sad nam ostaje samo da zamišljamo kako bi zvučala pesma „Belgrade“ u njihvoj izvedbi.

8) VANJIN POTEZ TAKMIČENJA
Osam godina kasnije na igrama u Sidneju 2000. naši odbojkaši su se slavodobitno popeli na najviše postolje pobedivši u finalu Rusiju ubedljivim rezultatom 3:0 u setovima. To finale ostaće upamćeno po neverovatnom potezu Vanje Grbića koji je posle ubitačnog servisa Rusa Jakovljeva i lošeg prijema Kviska Vujevića potrčao i preskočio reklame i u letu čekićem vratio loptu u igru kako bismo je prebacili nazad u polje protivnika. Takvo požrtvovanje dugo nije viđeno, te je taj potez proglašen za najbolji potez čitavog takmičenja. A u našim glavama i dalje odzvanja pesma „Čuvaj se svete plave čete“! To je pretposlednji put da smo igrali u plavim dresovima kao zemlja koja se zvala SR Jugoslavija.

9) AJMO MILORADE
Igre u Pekingu 2008. kada smo prvi put posle gotovo čitavog veka nastupali kao samostalna Srbija, obeležio je plivač Milorad Čavić. Svi se sećamo kultnog finala protiv Felpsa, delfin stilom na 100 metara kada je naš reprezentativac nepravedno ostao bez najsjajnijeg odličja oko vrata. Svi snimci iz bazena ukazuju na to da je naš delfin prvi pritisnuo taster, ali na kraju je završio sa srebrom i stotinkom više na semaforu. „Omega“ je 2009. priznala da je Čavić bio brži, ali da je Amerikanac snažnije pritisnuo taster, i... Ostalo je istorija.

10) PRVI PUT BEZ DOAJENA NA IGRAMA
Ove godine prvi put posle dve i po decenije neće učestvovati stonoteniser Aleksandar Karakašević, srpski doajen na ovoj grandioznoj sportskoj smotri. On je debitovao 1996. u Atalanti, samo je Sidnej propustio. A onda je zaređao Atinu, Peking, London i Rio. Danas je predsednik Stonoteniserskog Saveza Srbije i smatra da je plasman naše reprezentacije u tom sportu u Tokio ravan senzaciji.

Naša specijalna Shoppster sportska ponuda sa više nego sjajnim sniženjima traje do kraja igara 08. avgusta. Iskoristi je i probudi svoj takmičarski duh!