Dometi reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Kataru?

Vreme koje vam je potrebno za čitanje ovog teksta je 10 minuta
 

Fudbalska reprezentacija Srbije igraće protiv reprezentacija Brazila, Švajcarske i Kameruna u grupi G na Mundijalu u Kataru, od 21. novembra do 18. decembra 2022. Godine. Fudbaleri Srbije prvo nastupaju protiv Brazila 24. novembra, dok je utakmica sa Kamerunom 28. novembra, a sa Švajcarskom 2. decembra. Šta očekujemo, o čemu sanjamo, i koji je domet naše fudbalske reprezentacije na ovom turniru?
 

Nikoga ne čudi što je fudbal najpopularniji sport na svetu. Globalna istraživanja pokazala da više od tri milijarde ljudi aktivno prati ovaj sport. Fudbal je iza sebe ostavio kriket, košarku, hokej, tenis, bejzbol i golf. Očarava ljude više od sto godina, - a još uvek se smatra socio-kulturnim fenomenom koji se proširio na sve krajeve planete.

A ako pitate nekoga od tih tri milijarde ljudi koji je najbitniji sportski događaj na svetu, većina će vam kao iz topa odgovoriti da je to Svetsko prvenstvo u fudbalu. Olimpijske igre, teniski Gren slemovi i prvenstva u košarci imaju globalnu važnost i gledanost koja se meri u stotinama miliona, ali ništa ne može da se uporedi sa fanatičnom euforijom pred početak Svetskog prvenstva u fudbalu.

Predstojeći Mundijal, prvi put u istoriji biće održan na Bliskom istoku i prvi put u novembru i decembru, a ne u letnjim mesecima. Domaćin je Katar.

Nastupiće 32 reprezentacije, dok će troškovi organizovanja prvenstva, prema rečima organizatora, iznositi neverovatnih 200 milijardi dolara, što ga čini najskupljim sportskim takmičenjem u istoriji.

Format će biti isti kao i na prethodnih šest prvenstava, dok će se od 2026. takmičiti čak 48 reprezentacija. Po dve prvoplasirane ekipe iz svake grupe ulaze u eliminacionu fazu. Utakmice osmine finala na programu su od 3. do 6. decembra, četvrtfinalni mečevi 9. i 10. decembra, polufinale je 14. decembra, meč za treće mesto 17. decembra, a finale u Lusailu igraće se 18. decembra.

Zvanična lopta je predstavljena 30. marta 2022. i zove se „Al Rihla“ (putovanje na arapskom).

Pored čuvenog FIFA World Cup pehara (Boginja Mundijala), na Svetskom prvenstvu biće dodeljeno još nekoliko nagrada pojedincima i ekipama.

Nastanak Fudbalskog saveza Srbije (Jugoslavije)

Ako proučimo malo istoriju, fudbal postoji u Srbiji više od 100 godina. Smatra se da ga je trgovac i bankar jevrejskog porekla Hugo Buli doneo krajem 19. veka, nakon što se vratio iz Berlina. Društva i organizacije su nastajale u narednim godinama, a 18. aprila 1919. godine u Zagrebu je osnovan Jugoslovenski nogometni savez.

Taj zajednički savez su činili tzv. podsavezi, a svaki od podsaveza je imao svoju ligu. Četiri godine kasnije je započeto novo takmičenje, koje je imalo kup sistem i gde su igrali pobednici svakog od šest podsaveza.

Prvi zvanični meč reprezentacija Jugoslavije je odigrala protiv Čehoslovačke, godinu dana nakon osnivanja saveza, na Olimpijadi održanoj 1920. godine u Belgiji. Ostala je zapamćena utakmica između Francuske i tima sastavljenog od Jugoslavije i BSK, dva najbolja kluba u Srbiji između dva svetska rata.

Tom meču su prisustvovali Kralj Aleksandar i predsednik FIFE Žil Rime, koji se najduže zadržao na toj poziciji od svih.

Dug put do prvog Svetskog prvenstva

Ideja o Svetskom prvenstvu u fudbalu je bila prisutna još od sredine 19. veka kada je fudbal kakav danas znamo počeo da se igra u Engleskoj. Prvi meč između dve repezentacije je odigran 1872. godine u Glazgovu između Škotske i Engleske.

Rast popularnosti fudbala se poklopio sa početkom organizovanja modernih Olimpijskih igara, pa je tako fudbal bio prisutan već na drugoj Olimpijadi, mada kao demonstracioni sport, a ne takmičarski. Postao je takmičarski sport u Londonu 1908. godine i tada je delovalo da je ideja o Svetskom prvenstvu u potpunosti zaživela.

Ipak, ljudi iz FIFA-e, nastale 1904. godine, nisu bili u potpunosti zadovoljni. Već 1906. pokušali su da održe svoje takmičenje, ali je to bio potpuni fijasko. FIFA nije odustala od svoje namere, pa je 1914. postigla kompromis sa Olimpijskim komitetom - da reprezentacije učestvuju na Olimpijadi u formi Svetskog prvenstva za amatere.

Da nije počeo Prvi svetski rat, verovatno bi Svetsko prvenstvo bilo odigrano i pre 1930. godine. Ali, četiri godine krvavog rata su značajno usporile razvoj fudbala, mada rat nije zaustavio fudbal u Evropi.

Montevideo Bog te video

Prvobitno je bilo planirano da učestvuje 16 reprezentacija, ali je na kraju samo 13 stiglo u Montevideo. Samo dva meseca pred početak turnira nijedna evropska selekcija nije potvrdila učešće ali su nakon razgovora sa Rimeom, Francuska, Belgija, Jugoslavija i Rumunija odlučile da učestvuju. Zbog neparnog broja učesnika, u grupi A su se nalazile četiri reprezentacije, a u ostale tri grupe po tri reprezentacije. Samo pobednici grupa su prolazili dalje, direktno u polufinale.

Jugoslavija je u grupnoj fazi savladala Brazil 2-1, a zatim rutinski Boliviju 4-0 i tako obezbedila mesto među četiri najbolja na turniru.Uz Jugoslaviju, grupe su prošli i domaćin Urugvaj, Argentina i SAD. Parovi polufinala su bili Urugvaj -Jugoslavija i Argentina - SAD. Usledio je jedan od najkontroverznijih mečeva u istoriji Svetskih prvenstava u fudbalu.

Nakon sto je Jugoslavija povela već u četvrtom minutu, postalo je jasno da domaćin mora da se plasira u finale, na ovaj ili onaj način. Veliki broj domaćih navijača je bio naoružan na stadionu i otvoreno su pretili u pravcu naših fudbalera ali i sudije koji je pod strahom - popustio. Suđenje je bilo sramotno i na kraju je Urugvaj pobedio 6-1. Tako je Jugoslaviji izmaklo finale, ne zbog loše igre, nego zbog očigledne pristrasnosti sudija. Urugvaj je u finalu savladao Argentinu rezultatom 4-2 i postao prvi šampion sveta u fudbalu.

Meč za treće mesto nije odigran. Postoje navodi da Jugoslavija nije želela da igra meč za treće mesto zbog suđenja u polufinalu, ali to nije nikada potvrđeno. U tom trenutku su Jugoslavija i SAD dobile bronzane medalje, ali se danas računa da su SAD zauzele treće mesto, a Jugoslavija četvrto. FIFA je tako odlučila 1986. godine zbog bolje gol razlike. Bilo kako bilo, to je ostao najveći uspeh Jugoslavije i kasnije Srbije na Svetskim prvenstvima, koji je ponovljen samo jednom, a nikada nadmašen.

Sastav reprezentacije na SP u Urugvaju 1930. godine

Zbog sve većih problema u Kraljevstvu SHS koji su kulminirali na fudbalskom planu kada je Jugoslovenski nogometni savez premešten iz Zagreba u Beograd, Hrvati su bojkotovali prvenstvo. Jugoslovenska reprezentacija je praktično bila srpska reprezentacija jer su je isključivo činili igrači srpskih klubova. Tim su činili slavni fudbaleri i ugledni članovi društva kao što su: Blagoje „Moša“ Marjanović, Aleksandar Tirnanić „Tirke“, Milorad „Balerina“ Arsenijević, Đorđe Vujadinović, Branislav Sekulić i Milutin Ivković „Milutinac“.

Zanimljivo je reći da je Milutinac bio lekar, Arsenijević univerzitetski profesor, a Sekulić pedagog i da im je fudbal više bila zabava nego profesija. Nakon četvrtog mesta u Urugvaju 1930. godine, za naredna dva prvenstva 1934. i 1938. Jugoslavija se nije kvalifikovala, a onda je usledio Drugi svetski rat.

Posleratni period

Od prva četiri šampionata sveta nakon Drugog svetskog rata nijedan nije prošao bez naših fudbalera. Sledeće prvenstvo je održano tek 1950. godine, i to u Brazilu. Jugoslavija je bila jedina reprezentacija iz Istočne Evrope, dok nijedna država koja se nalazila iza „Gvozdene zavese“ nije učestvovala. Bili smo drugi u grupi, iza domaćina i tada najvećeg favorita za svetskog prvaka. U Švajcarskoj 1954. smo ispali u četvrtfinalu od Zapadne Nemačke, koja je na tom prvenstvu prvi put postala svetski prvak.

U Švedskoj 1958. se sve ponovilo, samo što Nemci nisu bili šampioni. U Čileu 1962. je postignut verovatno najveći uspeh u savremenoj istoriji fudbala u Jugoslaviji - bilo smo četvrti na svetu. Jugoslavija se nije kvalifikovala na svetska prvenstva 1966. i 1970. Na šampionat sveta 1974. je otišla kroz iglene uši (pobeda u Grčkoj u poslednjem minutu golom Karasija, pa „majstorica” protiv Španije), ali se u Zapadnoj Nemačkoj nije proslavila. Prošla je prvu grupu, a u onoj narednoj, iz koje je prvi išao u finale, a drugi igrao za bronzu, bila je poslednja u konkurenciji sa Zapadnom Nemačkom, Poljskom i Švedskom. Za Argentinu 1978. se Jugoslavija nije kvalifikovala, a u Španiji 1982. nije prošla prvu rundu, jer u grupi s domaćinom, Severnom Irskom i Hondurasom nije bila među prve dve ekipe.

Čileanci – svetski prvaci 1987. godine

Na Svetsko prvenstvo u Meksiku 1986. godine se nismo ni kvalifikovali ali sledeće godine Omladinska fudbalske reprezentacije Jugoslavije je zlatom ispisala stranice istorije. Čuveni “Čileanci” u južnoameričkoj državi po kojoj su i dobili nadimak postali su šampioni sveta. Deo tadašnje reprezentacije su bili i Mijatović, Prosinečki, Šuker, Jarni i Boban, koji su potom ostvarili planetarni uspeh u svojim karijerama, igravši u najpoznatijim svetskim klubovima.

Duel dve desetke '90 - Piksi vs Maradona

Ta bolna Mijatovićeva prečka

A onda slede godine ratova i haosa na ovim prostorima. Zbog rata u Jugoslaviji nijedna reprezentacija sa njene teritorije nije učestvovala u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1994. godine. Nakon rata i raspada SFRJ, Srbija postaje deo SR Jugoslavije. Pod tim imenom postoji sve do 2003. godine. Samo jednom smo učestvovali na Svetskom prvenstvu kao SR Jugoslavija, 1998. godine u Francuskoj. Tada je selekcija koju je sa klupe predvodio Slobodan Santrač u grupi savladala Iran (1:0) i SAD (2:0), dok je sa Nemcima bilo nerešeno 2:2. Ipak, Jugoslavija je zaustavljena u osmini finala u okršaju sa Holandijom (1:2), koji će biti zapamćen i po pogođenoj prečki Predraga Mijatovića sa penala, a i u tom timu je bio današnji selektor Dragan Stojković Piksi.

Pod imenom Srbija i Crna Gora odlazimo na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. Međutim, ne prolazimo grupnu fazu. A učinak su se mnogi trudili da zaborave, tri poraza uz gol razliku od minus osam. Grupnu fazu ne prolazimo ni na sledećem Svetskom prvenstvu 2010. Godine u Južnoj Africi. Osvojili smo, kao i 2006, poslednje mesto u grupi, ali ovog puta bar uz tri osvojena boda. Pobedu smo ostvarili protiv moćne Nemačke, a poraze doživeli od Australije i Gane. Malo je falilo da prođemo grupu, ali je Australija ipak imala previše sreće u tome trenutku. Poraz od Gane je posebno bio bolan jer smo gol primili iz penala u poslednjih 10 minuta meča. Na kraju je prolaz u nokaut fazu izmakao za bod.

Sledeće Svetsko prvenstvo u Brazilu propuštamo, ali se kvalifikujemo 2018. godine na prvenstvo u Rusiji. Pobedili smo Kostariku (1:0), izgubili od Švajcarske (1:2) i Brazila (0:2) i nismo se plasirali dalje.

Srbija je prvak sveta u fudbalu!

Najveći uspeh srpskog fudbala ostvarili su reprezentativci Srbije do 20 godina 2015. godine, kada su postali prvaci sveta. Brazil je pobeđen u velikom finalu, a mnogi momci iz te reprezentacije sada su u A reprezentaciji Brazila. U Kataru će biti prilika za revanš, jer nema dileme da će ga mnogi igrači Brazila želeti “osvetu”. Deca više nisu deca, mnogi su već sada napravili velike karijere, ali fudbalska istorija pamti samo jedno, uspeh na Svetskom prvenstvu. Fudbalska Srbija pamtiće ih večno.

Šanse Srbije na Mundijalu u Kataru?

Većina navijača ima utisak da imamo bolji tim nego na prošlom Svetskom prvenstvu, ali i selektora sa mnogo većim pobedničkim mentalitom. Međutim, to treba na terenu i dokazati.

Selektorov optimizam i pobednički duh u kombinaciji sa individualnim kvalitetom možda su i doneli onu veliku pobedu nad Portugalom u kvalifikacijama golom Mitrovića u sudijskoj nadoknadi. Zato su navijačima opravdano porasle ambicije. Međutim, ono što treba da očekujemo od našeg nacionalnog tima jeste da se bori do krajnjih granica. Prolazak grupe bi bio veliki uspeh, s obzirom da na poslednja tri Svetska prvenstva nismo uspeli da prođemo grupu. Piksi ima dva sjajna napadača Mitrovića i Vlahovića i odlične veznjake kao što su Tadić, Kostić, Milinković Savić. Većina navijača misli da je odbrana slabiji deo tima, ali svi verujemo u naše momke.

Iako su mnogi osporavali Mitrovića pre početka sezone u Premijer Ligi zbog nekih prethodnih loših nastupa, ovaj stameni napadač je sve ućutkao sjajnim golovima i velikim doprinosom tome da Fulam bude tim u sredini tabele. On će biti veliki oslonac tima. Ne zaostaje ni nova vedeta Juventusa Dušan Vlahović koji možda nema tako dobru sezonu kao Mitrović, ali isto tako postiže golove. Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije je Dušan Tadić, koji je dugo u reprezentaciji i koji čini stub ovog tima. O treneru Draganu Stojkoviću Piksiju, koga reprezentativci zovu Mister, zna se gotovo sve. Ipak, koliko on znači igračima dovoljno govori izjava kapitena Tadića koji je nakon što smo se kvalifikovali izjavio sledeće:

“Otkada je Mister došao sve je krenulo nabolje i nikada pre nisam video momke da tako srećni i zadovoljni dolaze na okupljanja. Ponosni su što nose dres sa državnim grbom. To je zasluga Mistera i stručnog štaba. Ostvarili smo veliki uspeh i sada samo treba da potvrdimo kvalitet.”.

Ipak, da bi postigli novi uspeh, plasman u osminu finala ovog turnira, na putu će nam stajati nekoliko prepreka. Za prolazak u drugi deo takmičenja, opšte je mišljenje da mnogo toga zavisi od duela sa Švajcarskom, koji bi mogao da bude odlučujući. Poslednji susret se nije dobro završio po nas, i većina navijača ga se još dobro seća. Ukoliko pobedimo Švajcarce imamo realne mogućnosti da se “dočepamo” drugog mesta u grupi i nastavka takmičenja, pa onda šta bude - bude. Jedno je sigurno, navijaćemo da odemo što dalje. Svi navijači u Srbiji žele titulu Svetskog prvaka ali moramo da budemo realni i radujemo se svakoj pobedi.

Za kraj, treba spomenuti i da je prognozirajući domet Fudbalske reprezentacije Srbije predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore Dejan Savićević rekao da će naš tim ili igrati polufinale - ili neće proći grupu. Mi čvrsto verujemo u ovo prvo. A vi?