Sve kategorije
0
Korpa +381 11 45 45 400
Kako da lako napravite najukusnije novogodišnje medenjake?
Vreme koje vam je potrebno za čitanje ovog teksta je 7 minuta
Na šta vam mirišu novogodišnji praznici? Ako zamislite pahulje, krupne, paperjaste i svetlucavo bele, koje gledate kroz prozor dok lagano provejavaju; ako zamislite žamor glasova koje dobro poznajete i osmehe na licima dragih ljudi okupljenih u prostoriji ukrašenoj novogodišnjim lampicama s raskošno okićenom novogodišnjom jelkom i lepo složenim paketićima ispod nje - sigurno je da takvu scenu prati sladak miris novogodišnjih medenjaka.
Svi znamo taj egzotičan, a ipak tako domaći, topao, miris spoja cimeta, muskatnog oraščića, vanile, đumbira, bez kojeg za dobar deo sveta praznična atmosfera nije potpuna.
Nekima je važno da uvek prave novogodišnje keksiće po receptima svojih baka kako bi sačuvali porodičnu tradiciju, nekima su bitni kalupi i dekoracija kako bi dobili savršene oblike koje će iskoristiti kao ukrase, u nekim zemljama Evrope od njih prave čitave kućice ukrašene zlatnim listićima i šarenim detaljima koje će asocirati na čuvenu bajku o Ivici i Marici i veštičijoj kući slatkiša… Ipak, ispostavlja se da je priča o medenjacima mnogo starija od braće Grim.
Kako su medenjaci postali tradicionalni praznični slatkiš?
Ovi zdravi kolači (Medenjaci) različitih oblika imaju dugu istoriju. Vezuju se čak za stare Grke i Egipćane koji su slične kolačiće koristili u ceremonijalne svrhe. Guardian piše da neki istoričari insistiraju na tome da prvi poznati recept za medenjake datira oko 2400. godine pre nove ere u Grčkoj, dok drugi prate istoriju novogodišnjih keksića do 992. godine nove ere, kada se smatra da je jermenski monah Grigorije iz Nikopolja naučio hrišćanske pekare u Francuskoj kako da ga prave.
Ipak, medenjak kakav danas poznajemo potiče iz srednjovekovne evropske kulinarske tradicije. Nemački monasi su ih još u 13. veku pravili u različitim oblicima, a Nirnberg je prepoznat kao „Svetska prestonica medenjaka“ kada su u 16. veku pekarski majstori počeli da prave od medenjaka prava umetnička dela. Koristili su med kao zaslađivač i egzotične začine koji se i danas koriste - đumbir, ali i cimet, karanfilić, muskatni oraščić i kardamon.
Medenjaci u obliku figure čoveka, koji su inspirisali brojne novogodišnje bajke kasnije, često se pripisuju dvoru kraljice Elizabete I, gde su keksići pravljeni po likovima važnih gostiju i uključivani u novogodišnju tradiciju paralelno s ukrašavanjem jelke. Čak ih pominje i Šekspir u svom delu “Izgubljeni rad ljubavi 1598”.
U narednim vekovima oblikovani medenjaci su postali popularni širom Evrope, sa figurama i modelima koji su se koristili kao ukrasi za prozore, ili davani kao pokloni za verske praznike ili rođendane dragim ljudima, a posebno deci. Ukrašeni medenjaci su se i kod nas poklanjali kao znak ljubavi, međutim, za razliku od liciderskih srca, posni kolačići koji simbolišu Novu godinu i Božić obično imaju oblike čovečuljka, ali i jelke, pahuljice… Najčešće tog čovečuljka u zapadnoj kulturi poznatog kao "The Gingerbread Man" koji čuva sećanje na bajku o “dečaku od medenjaka”.
"The Gingerbread Man”
Bajka „Dečak od medenjaka“ se prvi put pojavila u izdanju časopisa “St. Nicholas” iz maja 1875. godine, da bi kasnije postala uobičajena tema američke književnosti za decu. U njoj je jednom jedna starica koja nije mogla da ima decu napravila medenjak u obliku dečaka. Medenjak je oživeo, iskočio iz peći i počeo da beži. Niko nije mogao da ga uhvati, on je sve koji su pokušavali izazivao da “trče što brže”, dok na kraju nije završio plačući u čeljustima jedne lukave lisice. Svoj život je ipak nastavio u popularnoj kulturi, između ostalog u filmovima o Šreku i brojnim crtaćima, legendarnom Mapet šouu, video igricama… Mali, slatki "The Gingerbread Man” prepoznaje se po jednostavnom obliku, uglavnom ima oči, smešak i dugmiće, mada vaš može da ima i mnogo više detalja. Naravno, možda vam cela ova priča i nije toliko interesantna, pa želite novogodišnje keksiće po svojim kalupima, ali svakako uz miris i ukus doma.
Recept za medenjake koji će oduševiti vaše ukućane
Bilo da planirate da ukućane oduševite punim ukusom ili da ih okačite na svoju novogodišnju jelku kao originalne (i pritom jestive) ukrase koji se ne mogu naći u radnjama, bitno je da nađete dobar recept za medenjake, s kojim neće biti greške. Ima ih dosta, mi vam predlažemo jedan koji ima baš taj starinski šmek i prilično je jednostavan čak i za početnike koji se tek upuštaju u poduhvat ostvarivanja novogodišnje čarolije. Takođe, ne bi trebalo da imate ikakvih problema s nabavkom potrebnih sastojaka, a preporuka je da ih pripremate u društvu onih koje volite, kako biste obezbedili taj najposebniji “začin” koji će se sigurno osetiti.
Sastojci
Potrebno vam je 200 g maslaca, po 220 g smeđeg šećera i ječmenog slada, 120ml vode i 750 g brašna i naravno da ne zaboravimo – jedno jaje! Pa onda prašak za pecivo, kašičica samlevenog đumbira, i po pola kašičice cimeta i muskatnog oraščića. Na sve to dodajte i četvrtinu kašike mlevenog karanfilića i svega nekoliko kapi arome od vanile.
Ukrašavanje
Za ukrašavanje će vam biti potrebna 250 g šećera u prahu, 2 belanceta. Isecite limun na pola i od te jedne kriške iscedite sok, a ako ste baš inspirisani, nabavite i jestive boje – po mogućstvu one praznične, crvenu, zelenu, belu i zlatnu. I eventualno čokoladne mrvice i druge jestive perlice kojima ćete vašem prazničnom specijalitetu dodati dozu kreativnosti.
Priprema
Mikserom umutite maslac, melasu, šećer, vodu, jaje i nekoliko kapi vanile da se napravi homogena smesa. U posebnoj posudi dobro izmešajte brašno, prašak za pecivo, đumbir, cimet, oraščić i karanfilić - polako dodajte u smesu i zamesite testo. Podelite ga na tri dela, svaki posebno uvijte u foliju i ostavite u frižideru na tri sata, može i duže.
Nastavak koji sledi je najverovatnije mnogima zabavniji od bilo kojih drugih kulinarskih poduhvata. Zato što sledi vajanje i kreativnost – umetnost u kuhinji. Pa ovako - Na dasku stavite dosta brašna (brašnom pospite i testo, oklagiju i modlice kako se ne bi lepilo) i razvaljajte testo. Modlicama za keks vadite željene oblike i pažljivo ih slažite u pleh obložen pek papirom. Najčešći oblik ove poslastice jesu čovečuljci: ali možete napraviti i jelke, srca, cvetiće, zvezdice, ptičice, pahuljice – sve što će ljupkošću uneti toplinu u vaš dom.
Stavite u rernu zagrejanu na temperaturu od 175 stepeni i pecite desetak minuta. Pazite da ih ne prepečete i dobro ih ohladite pre nego što pređete na dekoraciju. Za dekoraciju lepo umutite belance, šećer u prahu i limunov sok. Ukoliko želite da dodate jestive boje, podelite smesu, mada je osnovna upravo ta snežno bela. I sad je trenutak da pustite svojoj mašti na volju – iskoristite sve svoje “kuhinjsko oružje” da ukrasite te medenjake tako da budu za pamćenje.
