Košarkaška reprezentacija Srbije – Putovanje kroz EP u košarci

Košarkaška reprezentacija Srbije odnosno Jugoslavije može da se podiči sa čak 19 osvojenih medalja na Evropskim prvenstvima – od toga su 8 zlatnih, 7 srebrnih i 4 bronzane. Ali...

Kako smo od pretposlednjeg mesta na EP postali košarkaška velesila?

Prvo Evropsko prvenstvo Košarkaške reprezentacije Jugoslavije 1947. nije prošlo baš slavno, pošto smo bili pretposlednji. Iza nas je bila jedino Albanija koju smo ubedljivo savladali 90:13. Već 1954. Bili smo domaćini Evropskog prvenstva za žene, a sedam godina kasnije 1961 i za muškarce, koje smo po prvi put osvojili. Tada se zapravo i javlja želja za konstantim napretkom i san da budemo najbolji.

Zlatne sedamdesete – Procvat reprezentacije i klubova

Početak 70ih godina označio je rapsodiju Jugoslovenske košarke. Tačno te godine postali smo po prvi put prvaci sveta, a odmah naredne osvajamo srebro na Evropskom prvenstvu, a potom 3x zaredom bivamo šampioni Starog kontinenta(1973, 1975, 1977). Tih veselih i zlatnih sedamdesetih, po rečima legendarnog Ducija Simonovića – nismo igrali košarku, već smo plesali jazz po terenu. Uz njega su te godine obeležili – Moka Slavnić, Krešimir Ćosić, Vinko Jelovac, Dragan Kapičić, nešto kasnije i Dragan Kičanović i Dražen Dalipagić, Mirza Delibašić i ostali. Selektor je bio Ranko Žeravica. I naši klubovi su eksplodirali na evro sceni tih plodonosnih godina: Jugoplastika ’72 i ’73 dospeva do finala Kupa šampiona, odnosno Kupa pobednika kupova gde je oba puta poražena. Zvezda je odmah naredne ’74 osvetila sunarodnike i osvojila taj trofej. Minule poraze u finalima Jugoplastika ispravlja ’76 I ’77 kada zaredom osvaja Kup Koraća. Istovetan i nadovezan uspeh beleži i Partizan u naredne dve godine ’78 i ‘79, da bi kruna naše klupske košarke 1979. ipak došla u režiji KK Bosne koja osvaja najjače evropsko takmičenje Kup šampiona.

250 stepenika i Bormio ’87 kao temelj za dominaciju 90ih
 

Veći deo osamdesetih tavorimo bez medalja, da bi se krajem te decenije rodila strašna generacija sa Divcem, Rađom, Pasplajem, Draženom, Kukočem. Na čelu sa sadašnjim selektorom Svetislavom Pešićem osvajaju Svetsko prvenstvo za mlade 1987 u Bormiju, o čemu postoji i dokumentarni film i o onih čuvenih 250 stepenika na kojim su trenirali za najviše domete. Dve godine kasnije kada su ovi golobradi mladići stasali za A reprezentaciju, te vezujemo Evropsko i Svetsko prvenstvo, pa još jedno Evropsko ’89, ‘90 i ‘91. Uspeh reprezentacije  Tih godina paralelno je pratila i Jugoplastika sa Kukočem i Rađom koja je bila 3 puta šampion Evrope. Na njih se ’92 nadovezuje Partizan, sa Željkom Obradovićem, koji je maltene iz dresa seo na klupu ekipe i osvojio svoj prvi i najdraži naslov prvaka Evrope. U tom finalu protiv Huventuda - čuvena je komentatorova rečenica “Izvinite što sam zaćutao za trenutak”, a zaćutao je nem pred magijom Saleta Đorđevića i njegove kultne trojke Huventudu u poslednjim sekundama.

Sankcije Ujedinjenih nacija – Zašto je počela izgradnja Beogradske arene?

Povratak u velikom stilu 1995 – turbuletno finale s Litvancima, silazak Hrvata sa postolja i uspostavljanje institucije Balkona

Situacija je posle rata i sankcija bila haotična kako u zemlji, tako i u Košarkaškom savezu, tako da nismo imali čak ni dresove. Reprezentativci su iz tog razloga bili primorani da igraju u ženskim dresovima, ali to je, razume se bilo neizvodljivo, pa je selektor Dušan Ivković iz svog džepa finansirao bele Nike dresove, na koje smo naknadno naštampali brojeve, grb dvoglavog orla i sponzora Soko Štark. Čak ni prezimena nije bilo. I pored svih nedaća dospeli smo do finala – kultnog finala koje će po mnogo čemu ostati upamćeno. Suočili smo se sa nezgodnim Litvancima, protiv kojih je Sale Đorđević eksplodirao – šutirao je trojke 9/12 i ubacio cak 41 poen. Tada se desilo i čuveno zakucavanje Danilovića preko Sabonisa. Litvanci su pred kraj meča napustili teren na nagovor njihovog kapitena, ali utakmica je ipak odigrana do kraja i po šesti put smo postali prvaci Evrope! Kulminacija svih skandala dogodila se pri dodeli medalja, kada reprezentativci Hrvatske nisu hteli da čuju himnu šampiona “Hej Sloveni”, te su demonstrativno napustili svoje postolje za 3. mesto. Posle više nego turbulentnog finala, kada su Plavi momci stigli u Beograd, udaren je temelj nečega što će u narednim godinama i decenijama postati slavna tradicija – Doček na balkonu.

Saletova trojka Hrvatima i sedmo zlato

Direktno sa bombardovanja na Evropsko prvenstvo i bronza

Na naredno EP, poslednje u 20. veku, otišli smo direktno posle bombardovanja, pod sankcijama. Ovoga puta sankcije su bile blaže, te je sportistima bilo dozvoljeno da se takmiče. Ipak, isti ti Italijani osvetili su nam se u polufinalu, te se nismo dokopali priželjkivanog trećeg zlata u nizu. Ali ipak, okitili smo se bronzom i tako nastavili kontinuitet osvajanja medelja.

Evropski prvaci na početku novog veka - Istanbul 2001.

I 21. vek počeli smo munjevito kada nas je do evropskog i svetskog trona u Istanbulu 2001, odnosno Indijanapolisu 2002. vodio sadašnji selektor Svetislav Pešić. Kontinent, a potom i planetu pokorili smo dakle godinu za godinom, a te 2001. bilo je to treće zlato na poslednja četiri takmičenja. To Evropsko prvenstvo smo završili bez poraza i mnogi kritičari smatrali su da je to bila najdominantnija predstava neke reprezentacije na EP u istoriji. Redom su padali Hrvatska, Nemačka, Estonija, Letonija. A onda finale - Pred vatrenom publikom igrali smo protiv domaćina Turske, međutim savladali smo ih bez većih problema, a Vlado Šćepanović atraktivno je zakucao za kraj i overu dominacije. A za Vlada, mnogi vuku paralelu sa aktuelnim odstranjivanjem Miloša Teodosića sa spiska. Zato što je u Istanbulu imao zapaženu ulogu, i njega je Svetislav Pešić pozvao na pripreme za Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu, a onda je na iznenađenje mnogih otpao sa spiska. Ipak, svi se sećaju kako se to završilo. Pa se nadamo da će tako biti i 18. Septembra 2022. Pošto je ovo tekst uglavnom o Evropskim prvenstvima nećemo se podsećati Indijanapolisa, mada se svi sećaju Gurovićevih trojki Amerikancima u četvrtfinalu i transparenta “Dream team – Dream on”. I onda lude utakmice i produžetaka sa Argentincima u finalu i kapitenskog show-a Dejana Bodiroge.

Evropsko prvenstvo u Beogradu i čuvena konferencija Željka Obradovića

I posle toga – sa promenom imena države iz Jugoslavija u Srbija i Crna Gora usledila je suša medalja 7 godina. Ali i na naredna dva Evropska šampionata i pored neuspeha, bilo je i te kako upečatljivih detalja. Naime 2005. Beograd je bio domaćin Eurobasketa u Beogradskoj Areni koja je kao što smo rekli počela da se gradi još 1994. Kada nam nije bilo suđeno da organizujemo ovu fantastičnu košarkašku smotru. Maskota EP 2005. U Beogradu bio je Mačak Mačo. Na klupi je bio Željko Obradović i svi su očekivali zlato. Međutim atmosfera u timu bila je narušena, naši igrači nisu hteli da dodaju loptu jedan drugom na terenu i iako smo imali sjajne pojedince usledio je fijasko u osmini finala od Francuza pred domaćom publikom. Ostaće upamćena konferencija Željka Obradovića nakon ispadanja, gde je bio vidno iznerviran, a na pitanje radoznalih stranih novinara rekao je – “It’s very difficult to translate my friend”. Na taj način podneo je ostavku. A od reprezentacije se oprostio i kapiten Dejan Bodiroga, kao i Dejan Tomašević, Rebrača i Vlado Šćepanović. FIBA je te godine premijerno upotrebila novu Molten loptu koja se koristi i danas.

Moskitosi – Najgori plasman u istoriji i Miličić u Mix Zoni
 

2007. prvi put nastupamo samostalno kao Srbija, a na mesto selektora doveden je Zoran Moka Slavnić. Naši mlada reprezentacija U20 godina osvaja Evropsko prvenstvo te godine, a popularni Moka odlučuje da potpuno rekonstruiše i podmladi reprezentaciju, te je uvrstio te dvadesetogodišnjake u selekciju. Prozvao ih je Moskitosi. A ti mladi ljudi bili su: Miloš Teodosić, Stefan Marković, Novica Veličković, Milenko Tepić… Bili smo ubedljivo najmlađa ekipa na prvenstvu, uz činjenicu da smo imali i najviše debitanata u istoriji takmičenja. Najistaknutiji pojedinac u srpskoj reprezentaciji bio je NBA Zvezda Darko Miličić. Međutim Orlovi su neslavno prošli – ostvarili smo najgori plasman u istoriji zauzevši 14. Mesto. Ostaće upamcena utakmica protiv Grčke gde su sudije bile naklonjene Grcima i gde smo izgubili u neizvesnoj završnici. Naši mladi reprezentativci bili su vidno nervozni i ogorčeni posle meča pa je došlo do sukoba između Nemanje Bjelice i njihovog centra Burusisa. Ipak sve je ostalo u senci izjave NBA zvezde Darka Miličića posle utakmice kada je vruće glave u izlivu besa psovao sudijsku trojku iz Italije u mix zoni. Zbog toga je naravno novčano kažnjen.

Duda Ivković i povratak u vrh svetske košarke

Moka je udario temelj, a onda se vratio trofejni selektor Duda Ivković, zadržao kostur ekipe i srebrnom medaljom vratio našu selekciju u vrh evropske košarke. Posebno zanimljivo na tom EP 2009. bilo je polufinale sa Slovenijom. Imali smo zaostatak, ali već tada sa svega 22 godine Miloš Teodosić izrastao je u lidera ekipe i rafalom trojki obezbedio Srbiji produžetke, a kasnije i pobedu. Naši momci su i te godine bili i dalje najmlađa ekipa turnira, pa nisu mogli do samog zlata preko prekaljenih Španaca sa braćom Gasol, Garbahosom, Navarom, Ljuljom i društvom. Zanimljiv podatak je da je to bio prvi put Dudi Ivkoviću da vodi reprezentaciju na Evropsko prvenstvu, a da se nije okitio zlatom. Dudu Ivkovića nasledio je podjednako legendarni Sale Đorđević, koji je održao kontinuitet uspeha i zaređao 3 srebrne medalje na svim najvećim takmičenjima (SP 2014, OI 2016, EP 2017), kada smo izgubili od Slovenaca u finalu sa braćom Dragić i Dončićem. To je bilo poslednje Evropsko prvenstvo pre ovog, a našoj selekciji ukupno 7 srebrna medalja na EP.

Evropsko prvenstvo u košarci 2022. – Srbija sa dva MVP-a

Ovo Evropsko prvenstvo u košarci 2022. je specifično po tome zato što je prvo koje se igra u razmaku od čak 5 godina. Uvek je išlo na svake dve godine. Takođe posebno je i po tome što su domaćini turnira čak 4 različite zemlje – Češka, Gruzija, Nemačka i Italija. Kada god nas je selector Svetislav Pešić predvodio sa klupe vraćali smo se kući sa zlatnim odličjem. Bilo da se radi o mladoj reprezentaciji (Bormio 1988.) ili seniorskoj (EP Istanbul 2001, SP Indijanapolis 2002). I za ta dva potonja je rekonstruisao tim, što se ispostavilo kao dobra odluka. Tako je i sada puno prašine u košarkaškoj javnosti podigla njegova odluka da sa spiska odstrani kapitena Miloša Teodosića, ali popularni Kari je ipak iskusni i trofejni trener i treba imati poverenja u njegove zamisli. Osim toga, nikada se nije dogodilo da u sastavu imamo 2 MVP-a – MVP NBA lige Nikolu Jokića i MVP Evrolige Vasu Micića. Grupnu fazu smo furiozno i sa lakoćom odradili sa skorom 5-0, pobedivši redom selekcije Holandije, Češke, Finske, Izraela i Poljske. Sada nas očekuju eliminacione utakmice u Berlinu, a naredni rival je Italija u osmini finala. Turnir se igra do 18. Septembra, kada je finale, a svi se nadamo da ćemo naše momke videti na pobedničkom postolju!

Košarkaški asortiman na Shoppster.rs

Za sve pasionirane ljubitelje košarke spremili smo košarkaški kutak sa super popustima. Ukoliko želite da pratite eliminacione utakmice Srbije sa konkurentnijim reprezentacijama u najboljoj rezoluciji - kao da ste na terenu, izdvojili smo ponudu VOX i JVC televizora sa super popustima.

A pošto u osmini finala igramo protiv Italijana, a finale je u Milanu, tu su i pivske čaše renomiranog italijanskog proizvođača Bormioli Rocco.

Ukoliko su samo malo stariji, a pokazuju afinitet prema našem trofejnom sportu – možete da razmišljate i o upisu vašeg mališana na prvi trening. A za to vam je potrebna košarkaška lopta, koju takođe nudimo sa super popustom u okviru košarkaškog kutka.

Znaš kako se postaje šampion?