„Uhvati zeca“ se nameće kao unikatni primer stila te pripovedačke izbrušenosti gotovo neverovatne za debitantsko delo, koje je s lakoćom iskočilo iz lokalnih okvira i postalo deo globalnog trenda novog ženskog pisma.

Matori, otac pripovedačev, teško je bolestan i dolazi iz Australije u Brčko da pre smrti vidi sina, s kojim je čitavog života u zategnutim i komplikovanim odnosima. Njegov sin je pisac koji se iz Osla vratio u Brčko i živi na brodiću na reci ‒ plovi, ponekad piše i redovno se drogira.

Ova priča počinje 2000. godine. Oskar Difren ima trideset četiri godine. To je jedan fiktivan pisac, kao što, jelte, postoje umišljeni bolesnici. Svoj dnevnik vodi u štampi, da bi u život uneo strast. Egoista je, kukavica, cinik i opsednut seksom – ukratko, isti kao i svi muškarci.

„Ovaj roman je teško smestiti u odredeni žanr, ali se sa sigurnošcu može reci da je reč o knjizi koja se čita u jednom dahu. To nije samo priča o ljubavi, niti je samo napeti triler, vec je i slika savremenog srpskog društva koju Bojan Ljubenovic uspeva da izoštri i ogoli svojim britkim humorom. Na momente smešan, na momente gorak, roman ce sigurno osvojiti čitaoca. Da je bolji, ne bi valjalo.“ Darko Crnogorac, Njuz.net

Sveobuhvatan program za praktičan rad sa „unutrašnjim detetom“, kao i brojne vežbe opisane u ovoj knjizi, pomoci ce nam da se oslobodimo usvojenih obrazaca koji nas stalno dovode u sukobe sa nama samima i sa našom okolinom.

„Nesklon masivnim pripovedačkim eksperimentima koliko i razmetanju figurama, Valjarevic uspeva da svoj stil oneobiči do one mere u kojoj on postaje prepoznatljiv, različit, autentičan, i – iskren… Junak Koma dokazuje da se i pored boravka u velikom svetu, koji mu namenjuje ulogu javnog pisca, može sačuvati intima koja ga vodi ili u prirodu, ili u podnožje, u selo, medu lokalne meštane, odnosno ka slici kao načinu alternativne, nejezičke komunikacije.“ Slobodan Vladušic

Ljudska bica su nesavršena i ograničena, „ne mogu baš svi da budu izvanredni, u društvu postoje pobednici i gubitnici, a to ponekad nije fer i nije vaša greška“. Manson nas savetuje da upoznamo svoja ograničenja i prihvatimo ih. Jednom kada prihvatimo naše strahove i nesigurnosti, kada prestanemo da izbegavamo bolne istine, možemo da pronademo smisao u onome što radimo.