Zašto su baš „norveški radijatori” danas sinonim za topao dom?
Vreme čitanja: 5 minuta
"Preferiram zimu i padavine, kada osećate samo suštinu pejzaža. Nešto čeka ispod toga, cela priča se ne vidi."
- Andrew Wyeth (slikar)
Razmišljate o načinu grejanja svog novog doma ili jednostavno tražite rešenje za dogrevanje nedovoljno toplog stana? Donosimo vam priču o dobrom grejanju. Moderni modeli grejanja radijatorima ili podno grejanje zapravo su sistemi nastali, verovali ili ne, na principu koji je upotrebljavan pre nekoliko hiljada godina. Često se navodi da su stari Rimljani razvili sistem grejanja zračenjem, ali istina je „malo starija“ i negde istočnije. Arheološka istraživanja pokazala su da su se rani oblici, pre svega, podnog grejanja javili na području severne Kine, Severne Koreje i severoistočne Mandžurije mnogo pre nego u Rimskom carstvu, a prema nekim pisanim tragovima i 6000 godina pre nove ere.
Kako je zbog podnog grejanja nastao običaj izuvanja pred vratima?
I zašto Azijci sede na podu dok jedu?
U drevnoj Kini zastupljen je bio sistem pod nazivom “kang” (prvobitno značenje reči je „sušiti“, a kasnije označava doslovno „zagrejani krevet“ ili „zagrejano postolje“), u Mandžuriji je upotrebljavan više “dikang” („zagrejani pod“) što je neka vrsta proširenog kanga, a u Koreji od 4. veka p.n.e. “ondol” – reč koju i danas u toj zemlji možete čuti za modernu verziju podnog grejanja. Sistemi su funkcionisali po sličnom principu: od ložišta su se topli gasovi sprovodili putem cevi kroz pod i zidove. Dok topao vazduh prolazi kroz cevi u podu, toplota se prenosi na ravno kamenje, ciglu ili na opeku postavljene na njima, što dalje zagreva prostoriju. Razlikovali su se po tome gde se nalazilo ložište (u kući ili napolju) i koliki deo prostorije je bio pod sistemom – čitav pod, kao kod ondola, ili deo sobe itd. Antropolozi navode da su baš zbog te toplote u sobama Korejci stvorili naviku da se izuvaju kad ulaze u prostorije, a smatra se da su ova tri sistema grejanja odraz kulturne navike ovih naroda da jedu, sede, pa i spavaju na podu. Čak i na Aljasci, na Aleutskim ostrvima, jedna iskopina pokazala je da je postojao sličan sistem zagrevanja. Utvrđeno je da je stara oko 3000 godina, a antropolozi navode da su sistemi od dva kanala – cevi bili ugrađeni u podovima podzemnih kuća.
Šta je zapravo Hipokaust? – Sistem grejanja od antičkog Rima do Svrljiga
U trećem i drugom veku pre nove ere sistem grejanja na zračenje se razvijao i u Evropi. Tzv. hipokausti postojali su kako u starom Rimu, tako i u staroj Grčkoj. Sistem se sastojao od peći i nekoliko prolaza, kanala kojima topao vazduh ide od nje, ispod poda, a zatim se ispušta kroz pukotine na zidu. Varijacije hipokausta mogle su se naći u Avganistanu, Siriji i drugim bliskoistočnim zemljama. Interesantno je da je i kod nas, kod Svrljiga, pre desetak godina otkriven lokalitet i za našu zemlju jedinstvena građevina baš zbog toga što ima sistem podnog grejanja i grejanja u zidovima - od ložišta putem keramičkih cevi. Pretpostavlja se da je sagrađena krajem prvog i početkom drugog veka, dakle za vreme rimske vlasti.
Kako se kalio “brend” među svim vrstama radijatora?
Po tom principu strujanja toplog vazduha naviše, prirodno - bez ventilatora, danas funkcionišu norveški radijatori. Oni su, ne bez razloga, postali sinonim za kvalitetno grejanje, bez obzira što su se poslednje decenije pojavili razni drugi - “švedski”, “finski”, “francuski”, “ruski”… U Srbiju su stigli na samom kraju devedesetih, a već posle deset godina postali su pravi brend i od tada, kad se kaže “norveški radijator” uvek je asocijacija topao dom.
Rade po principu konvekcije – naime, unutar njih postoji specijalno kontruisan grejač, velike provodljivosti i aktivne površine, koji odaje veliku toplotu i greje direktno, uz potpuno prirodnu cirkulaciju vazduha, bez ventilatora. Ono što se naročito kod njih ističe jeste što imaju preciznije termostate u odnosu na druga grejna tela, pa se grejanje bolje reguliše pri zadatoj temperaturi, a to posledično vodi i ka određenim uštedama u potrošnji električne energije. Prednost u odnosu na daljinsko grejanje je u svakom slučaju to što ne zavisite od toga da li će toplana proceniti da je dovoljno toplo i isključiti ga, iako vam subjektivni osećaj kaže drugačije. Naravno i to što možete temperature da regulišete prema potrebama - od sobe do sobe, a i zavisno od toga da li ste u stanu ili ne. Dakle, grejete se kad je vama to potrebno i do one temperature koja vam prija. Na primer, ako ne volite da spavate u toplom, temperature u spavaćoj sobi spustite par stepena niže od one u dnevnoj i – em ćete lepše spavati, em ćete uštedeti na struji.
Evo zbog čega jedna Danijela iz Beograda preporučuje baš norveške radijatore
Kako se norveški radijatori kamufliraju u enterijer?
Panelni ili norveški radijatori, zaista, zauzimaju manje mesta, naročito slim varijante, poput ultra tankog elegantnog panelnog radijatora kojeg ćete videti u nastavku teksta. Lako se uklapaju u prostor, a na tržištu možete pronaći modele veoma modernog i lepog dizajna. Ovaj model recimo možete i da ofarbate, kako bi se uklopili u boje ambijenta. Panelne radijatore možete da okačite na zid, ali u našoj ponudi ima i onih sa statičnim nogarima ili bolja opcija – “na točkiće”. Ukoliko vam je potrebno grejno telo za dogrevanje, točkići su, logično, praktičnije rešenje, jer radijator lako možete prebacivati iz prostorije u prostoriju. Ukoliko se odlučite za ugradnju na zidove, ne brinite – panelni radijatori su lagani i lako se montiraju.
Zbog čega su norveški radijatori – pametni radijatori?
Norveški radijatori su toliko usavršeni i prilagođeni potrebama modernog čoveka, da neki modeli imaju mogućnost da njima upravljate na daljinu, putem aplikacije na smartfonu i kada ste van doma – dovoljno je da je uključen WiFi. Na taj način možete onlajn da pratite rad radijatora na primer s posla - da ga isključite ukoliko ste to zaboravili, uključite da se prostor zagreje dok ne stignete kući, podešavate temperature… Uz preciznije termostate nego kod drugih grejnih tela, norveške radijatore poslednje generacije odlikuju i funkcije zaštite tastature ili child lock, koje sprečavaju decu da nešto promene ili uključe aparat, imaju i pametni tajmer sa sistemom senzora, LED displej itd.
5 faktora koji utiču na zagrevanje prostorije
Što se tiče zagrevanja određenih prostorija, ono zavisi od više faktora:
1. VISINE PLAFONA
2. SPOLJNIH ZIDOVA
3. PROZORA I IZOLACIJE
4. SPOLJNE TEMPERATURE
5. DA LI JE DOGREVANJE ILI JEDINI IZVOR TOPLOTE
U standardnim uslovima, panelni radijator snage 1000W zagreva do 12 kvadrata, od 1500W može da zagreje prostoriju do 18-20 m2, od 2000W do 24 m2, radijator snage 2500W može da zagreje od 20 do 28 m2. Reč je o dobrom rešenju za veće prostorije, pristupačnom svakom džepu, a uz to – garancija je pet godina. Za dogrevanje, panelni radijatori su za svaku preporuku, jer brzo ugreju prostor, a toplota se ravnomerno širi.
Na šta obratiti pažnju kada birate radijator za kupatilo?
Da napomenemo da ukoliko nabavljate panelni radijator za kupatilo, birate one modele (Tessy CN 05) sa zaštitom od prskanja vodom. Obično se u specifikaciji navede da grejno telo ima stepen zaštite IP24. To znači da ima zaštitu za prodiranje stranih čvrstih tela prečnika većih od 12,5mm – kao što su, na primer, prsti, kao i da ima zaštitu od prodiranja vode. Dakle, radijatore sa ovom oznakom možete da kupite za grejanje kupatila i drugih vlažnih prostorija. Ukoliko stoji oznaka IPX4, to takođe podrazumeva da je uređaj pogodan za kupatilo, jer označava da grejno telo “trpi” prskanje vodom iz svih uglova. Za kupatilo od četiri kvadrata, dovoljan vam je radijator od 400, maksimalno do 600W. Savetujemo da u kupatilu tokom dana držite temperaturu od 16 do 19 stepeni (dakle, koji stepen niže nego u dnevnoj sobi) da bi bilo toplo i suvo, a da je pojačate pred kupanje i tuširanje. U tako kontrolisanom režimu, dnevna potrošnja bi bila oko četiri, maksimalno pet kilovata.
Šta je najbolje rešenje – Grejalica, TA peć ili norveški radijator?
Norveški radijator VS grejalica
Kada govorimo o dogrevanju i o prednostima u odnosu na grejalicu, osim što ravnomerno širi toplinu, panelni radijatori su daleko bezbednije rešenje – imaju zaštitu od prevrtanja, pregrevanja, imaju sigurnije termostate ili hitno gašenje pri jakom nagibanju ili prevrtanju, neki imaju i “pametne” opcije o kojima smo pisali u tekstu iznad.
Norveški radijator VS TA peć
Prednosti u odnosu na TA peć su da je vazduh manje suv, da zauzimaju manje mesta, da dete ne može da se opeče, jer ne razvijaju toliki stepen toplote na površini. Kada dođete uveče s posla, lako i brzo možete da ugrejete prostoriju, što nije slučaj sa TA peći koja se ohladila tokom dana. Takođe, panelni radijatori imaju tihi rad, odnosno manje se čuju od grejalica i peći, a dižu i manje prašine. Za razliku od peći, nije im potrebna trofazna struja.
A šta su nedostaci panelnih radijatora?
Mana je što, kad nestane struje, ne odaje toplotu kao akumulirana TA peć. Takođe, peć možete akumulirati po jeftinoj struji. Međutim, poredeći ih sa ostalim grejnim telima, stručni ljudi navode da za kilovat utrošene energije panelni radijatori daju najviše toplote. Takođe, elektronski termostati norveških radijatora, koje odlikuje veća preciznost (što utiče na uključivanje/isključivanje), omogućuju uštedu i do 15 odsto energije u odnosu na druge uređaje za grejanje. Ukoliko se racionalno odnosite, smanjujete temperature prema potrebi i po prostorijama, ovaj način grejanja će vam se sigurno isplatiti. U odnosu na daljinsko grejanje, prednost je što sami odlučujete kada ćete ga uključiti i koliko ćete zagrejati svoj dom, a i ne plaćate svakog meseca tokom godine grejanje, naročito ako uslugom i niste baš zadovoljni.
