Kaplarovo igralište - Vladimir Bulatović

Napravio sam eksperiment. Sklopio sam kapke i zamislio nastup kao niz povezanih slika: snop binskog svetla progoreva obraz, a znoj s lica rastače u boju žabine kože; dinamika tužnog pobednika vodi prema kadenci crvljivih jabuka i tetkine kose umašćene ricinusovim uljem. Dok kršim prste otežalim dirkama gvozdenog ukusa, jačanje pažnje je potpomognuto dubokom škripom masivnih podrumskih vrata. Natkrivena poklopcem, kao u nekom šatoru, potpuno naga, raširenih nogu, međunožja prekrivenog notnim tekstom, Dušica pritiska petama čekiće i drži ih zaglavljenim uz žice. Jutro pred koncert otkazao sam nastup zbog izmišljene migrene.

„Vladimir Bulatović je nakon sofisticirane karverovske zbirke pripovedaka Elvira je sanjala u potpunosti zaokrenuo svoju poetiku i pošao u radikalnu krajnost narativa, nehajno zabacivši zavežljaj svoje tekstualne pojavnosti preko ramena. Čitaoci se mogu naću u čudu tek kad shvate koliko je ovaj odlazak moćno izbeden, suvereno i samosvojno – toliko da je njime zacementirao svoje mesto u ovdašnjoj literaturi.“ Vladimir Arsenijević