Novi roman Katice Tomić, Sreća, zahvata vreme od Drugog svetskog rata do ratnih zbivanja tokom devedesetih godina prošlog veka. Tri romaneskna toka neprestano se prepliću u tekstu, asociraju jedan na drugi i ovo prozno delo čine skladnom celinom sastavljenom od nekoliko komplementarnih motivskih i sadržinskih tokova. Istoričar Vladimir kao auktorijalni pripovedač saopštava romaneskni deo priče o Makariju, njegovoj porodici, njegovim devojkama, sinu Jovanu, a takođe i o despotu Đurđu, njegovoj vladavini i Jerini. Naporedo ostvarivano neposredno pripovedanje i retrospektivni delovi teksta uvećavaju dinamičnost ovog romana. Katica Tomić je na taj način svoj rukopis učinila veoma intrigantnim ne samo u pogledu sadržine i značenja, nego i u pogledu primenjenog narativnog postupka, koji je u tom obliku vrlo redak u savremenoj srpskoj prozi.

Marko Nedić