Da nije bilo jednog sna, ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Taj san, koji opisuje Džon Frimen u predgovoru, ubedio je Junga da treba, zapravo da je dužan da objasni svoje ideje onima koji nemaju posebnih znanja o psihologiji. U pitanju je poslednje Jungovo đelo na kojem je radio poslednjih meseci svog života. U ovoj knjizi, Jung i njegovi saradnici razvijaju ideju da čovek može postati celovito biće samo ako prihvati i istraži sopstveno nesvesno koje se u čovekovom životu najflagrantnije manifestuje kroz snove i simbole. Svaki san predstavlja direktno, lično i smisleno obraćanje sanjaču. To obraćanje koristi simbole zajedničke celom čovečanstvu, ali ih uvek uposebljuje na potpuno različit, individualan način.