Obitelj - drugo izdanje

Solovecki arhipelag, na severu Rusije, u Belom moru. Na ta udaljena ostrva neposlušne je u progonstvo prvo počela da šalje Katarina Velika, a surova tradicija nastavlja se i nakon Oktobarske revolucije 1917, kada je tu osnovan Solovecki logor specijalne namene (tzv. SLON), prvi iz nove mreže kažnjeničkih logora koja je kasnije prekrila ceo SSSR.

Kraj je dvadesetih godina. Poslednji čin drame srebrnog veka. Široko platno Bošovih razmera. Sa desetinama likova, sa jasnim tragovima prošlosti i odblescima pretnji u budućnosti i čitav život koji se smestio u jednu jesen. Veličanstvena priroda i klupko ljudskih sudbina, u kom je nemoguće razlikovati dželate od žrtava. Tragična istorij jedne ljubavi i istorija čitave države sa svojim bolom, krvlju, mržnjom, odražena je u Soloveckom ostrvu, kao u ogledalu. Moćan metafizički tekst o stepenu čovekove lične slobode i o stepenu čovekovih fizičkih mogućnosti. To je novi roman Zahara Prilepina, to je Obitelj.

Obitelj je reč slovenskog porekla, i osim što znači porodica, znači i manastirsko bratstvo, teritorijia manastira, svi manastirski objekti... U rečniku Matice srpske, osim značenja porodica, navedeno je i ovo drugo značenje bitelj je manastirsko bratstvo. Zanimljivo je da Nikolaj Velimirović u svojm knjigama koristi reč obitelj upravo u ovom značenju. Radnja Prilepinovog romana događa se u Soloveckom manastiru i odnosi se na obitelj, zato je i naslov u prevodu na srpski ostao autentičan.

Zahar je izuzetan... U ruskoj kulturi postoje dve tradicije: tragička i herojska. Dostojevski je tragička figura, Tolstoj herojska. Šalamov je tragička figura, Solženjicin herojska. Prilepin tačno sledi herojsku tradiciju. Prilepin jeste Veliki Stil. Niko ne ume, ali on ume. - Andrej Rubanov, pisac

davno hoću da kažem, parafrazirajući čuvene Dovlatovljeve reči o Čehovu, da se možeš oduševljavati umom i talentom mnogih savremenih ruskih pisaca ali želiš da ličiš jedino na Prilepina. - Igor Belov, pesnik i kritičar

Obitelj je savršeno grandiozan tekst, divan, sveobuhvatan, fizički osetan u dijapazonu od bola do sladostrašća. - Šamilj Kerašev

Zahar Prilepin je izuzetan ruski pisac, koji s jedne strane fiksira socijalnu situaciju, a s druge on je van vremena. - Aleksandar Mindadze, režiser, scenarist

Zapanjuje koliko snage bilo u ruci koja je stvarala ovaj sedamstostranični tekst, koliko je pametnog, lepog i izvornog u njemu: od dijaloga do opisa prirode, od detaljnosti istorijske rekonstrukcije do neobične kompozicije koja narušava granicu između beletristike i dokumentaristike, od paralele između ubistva oca i neprijatnog 'golog Boga'... Zahar je izuzetan i tek kad ponovo čitaš neke scene u Obitelji, shvataš do koje mere; čak više i nije na naš način, ne među svojim domaćim kolegama nego u svetskim razmerama... - Lev Danilkin, novinar, kritičar i pisac