Vanvremenska poezija prožeta duhom jedinstva srodnih duša, čija univerzalna vizija i vera u humanost nema granica.Tagore je voleo život u svim njegovim oblicima. Kao iskreni i pažljivi posmatrač prirode, on u svakoj njenoj manifestaciji prepoznaje istovetnost između apsolutnog i posebnog, između suštine svakog čoveka i suštine univerzuma. Osim što pokazuje kolika je njegova ljubav prema prirodi, jasno je i kolika je njegova ljubav prema ljudima i životu. I upravo ga je ta ljubav upoznala sa različitim osećanjima, iskazanim u raznim nijansama tuge i radosti, razočaranja i nade, strepnje i hrabrosti, nežnosti i naklonosti.Bogat evokacijama, jezik ovog indijskog pesnika dopire do nas kao eho najskrivenijih dubina duše. Dok mistični panteizam prožima svaku reč, harmonija caruje u pesmama obdarenim prefinjenom muzikalnošću: Tagore ima moć da svaki poetski element obavije posebnom aurom sugestije i suptilnom i neodoljivom čarolijom.„Ko si ti, čitaoče, koji ćeš posle jednoga stoleća čitati pesme moje?Ne mogu ti poslati nijedan cvet od ovog proletnjeg bogatstva, nijednutraku zlata sa ovih oblaka gore.Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu.U svom cvetnom vrtu skupljaj mirisne spomene na minulo cvećepre stotinu leta.U radosti svoga srca da osetiš živu radost koja je pevala jednog proletnjegjutra – šaljući svoj veseli glas preko stotinu leta.“„Jer proletnji dani opet idu; pun mesec uzima zbogom i ponovo dolazi;behar se ponovo vraća i rumeni na granama iz godine u godinu;tako se i ja možda rastah od tebe da se opet vratim.“

• Autor: Rabindranat Tagore
• Oblast: Klasici
• Godina: 2022
• Format: 152x213x19
• Strana: 208
• Pismo: Latinica
• Povez: Tvrd