Razgovori - Epiktet

„Neke stvari su u našoj moci, druge nisu. U našoj moci su mišljenje, nagon, želja, zazor, ukratko – sve što je naše delo. U našoj moci nisu: telo, posed, ugled, položaj, ukratko, sve što nije naše delo. … Ako žudiš za onim što nije u našoj moci, biceš nužno nesrecan“.
Epiktet

Epiktetovi „Razgovori“ spadaju medu najuticajnije stoičke spise, a svakako je najznačajniji sačuvani stoički spis pisan na grčkom, pored „Samom sebi“ Marka Aurelija, buduci da spisi mnogih grčkih stoičkih filozofa (Zenona, Hrisipa) nisu sačuvani. U njima se izlažu temeljni etički principi stoicizma u formi koja bi trebalo da pomogne ljudima da ih lakše primene u praksi i koriste kao osnovu za vodenje vrlog, spokojnijeg i srecnijeg života. „Razgovore“ otuda odlikuje živahna neformalnost i prožeti su brojnim anegdotama, slikovitim primerima i dijalozima. Njihova važna poruka jeste da naša sreca zavisi od nas i da svako od nas ima sposobnosti da, uz pomoc refleksije, uvida i napornog rada, postigne taj cilj. Nisu same stvari ono što nas onespokojava, nego mišljenja koja o njima tvorimo. A samo ta mišljenja možemo da kontrolišemo. Da bi se postigla mudrost i spokojstvo, potrebno je odustati od želje da se promene stvari koje nisu u našoj moci. Otuda bi, prema Epiktetu, pre trebalo promeniti svoje želje nego poredak sveta („Ne želi da ono što se dogada dogada kako ti želiš, nego želi da stvari dodu kako dolaze i biceš spokojan“).