'Najdirljiviji roman Zejdi Smit ove decenije, koji se oštro fokusira na njenu omiljenu temu: borbu da se zasebne niti iskustva spletu u koherentnu priču o samom sebi… Dok knjiga odmiče, Smit prepliće poglavlja smeštena u sadašnjosti sa onima koja se bave sećanjima na koledž, na dom, na Trejsi. To je graciozna tehnika, ovo metronomsko njihanje kroz vreme… Struktura romana deluje kao uticaj samog sećanja, kao što koristimo prošlost kao teg za sadašnjost.

Verodostojno oslikava promenljivu građu identiteta, to složeno, kompozitno ’mi’, podložno promenama, pucanju i preoblikovanju dok se određenih delova svog ranijeg života prisećamo, a određene potiskujemo.'