Antiklimaks ne daje konačan odgovor na večno pitanje o odvojenosti autora i dela, ali želi da zagolica strukturom. Kroz elemente, motive, sleng i simbolizam, koji u najširem smislu čine put nastanka jednog romana, Slobodan Karl istovremeno govori i o svom životu. Antiklimaks je priča o prosečnosti, želji za impresioniranjem, sujeti, narcisizmu, ludilu, usamljenosti i samoironičnosti. Istovremeno, Antiklimaks je i pripitomljavanje svega navedenog. Antiklimaks je priča o slučajnosti i sreći koju će uspešni i ostvareni retko pomenuti.