Punpun ne želi da sklopi oči plašeći se da bi se stvarnost, bila ona i nemilosrdna, mogla raspršiti poput sna. On nije svestan svojih postupaka i tragova koje je ostavio na život drugih ljudi, kojima toliko nedostaje da su pošli u potragu za njim.

Punpunovo neobično ponašanje iznenada dobija logično objašnjenje kad Saći upozna Juićija i Punpunovog oca.

Punpune, prošlosti se ne može umaći!