Roman Živeo sam hiladu godina ukršta nekoliko narativnih tokova i vremenskih dimenzija. U romanu je prikazan nebeski svet večnosti, budućnost koja se još nije dogodila i prošlost iz koje izvire i budućnost i večnost. U romanu je posebno naglašena priča o precima i događajima koji ostavlaju svoj trag na one događaje koji će se tek odigrati. Savremeni čovek uklešten između onoga što želi da ima, i što želi da bude, i onoga što trenutno jeste, nije svestan tih ogromnih talasa prošlosti koji mu određuju prilike i opasnosti u životu.