Roman Srce tako belo jednog od najznačajnijih španskih savremenih autora objavljen je 1992. godine. Ovaj roman svojim naslovom upućuje na repliku iz tragedije Makbet koja čini okosnicu njegove napete radnje i bogatog stila, a kritičari ga često nazivaju antidetektivskim romanom i pričom o ljudskoj prirodi.

To je roman o težini i značaju reči, naročito onih neizgovorenih. O onima koji reči izgovaraju, onima koji ih slušaju i onima koji se njima bave.

Havijer Marijas bio je savremeni španski pisac koga književna kritika već dugo vremena poredi sa Markesom i Kortasarom. Njegova dela odlikuje visoko razvijen stil, duge i sadržajne rečenice koje opčinjavaju umećem i gotovo filmska atmosfera koju one stvaraju.

Marijasova dela prevedena su na 22 jezika i prodata u preko dva miliona primeraka.

Svet je pun iznenađenja, isto tako i tajni. Verujemo da poznajemo one koji su nam bliski, ali vreme donosi sa sobom mnogo više onoga što nismo znali nego onoga što smo saznali, svaki put se sve manje zna, svaki put je veći taj deo pod senkom. Iako raste i onaj osvetljeni deo, uvek ima više senki i sumraka.

Sve se može ispričati. Treba samo početi. Reč po reč.