Ovim rečima obratio mi se čovek koji me je primio na rad u Udbu davne 1965. godine. Iskreno, tada tu poruku nisam razumeo, jer mi nije bila logična. Sad, kad je dosta kasno, shvatam da je ona duboko životna i filozofska. Da sam ga poslušao, danas bih imao drugačije iskustvo, i ni na pamet mi ne bi palo da se na ovaj način sebi obraćam i čitaocu ispovedam. Došlo je, sazrelo i poteklo vreme priče – o ovome, o onome i o još koječemu što je nastalo u takozvanom savremenom dobu. Čini mi se da odavno nigde nisam uočio više cinizma nego u samom pozivanju da se ovo vreme nazove „savremenim“. Ta reč ima smisla samo ako je posmatramo kao puko vremensko određenje sadašnjosti, a nikako kao meru
vrednosti.
Našu društvenu stvarnost već duže vremena čine (preko tri decenije) neke standardne kulturološke i društvene karakteristike socijalnog raslojavanja, u kojima se izgubio čovek. Pre svega, to je relativno postojana slojevitost tri tipa društvenog miljea i statusa ljudi. Sva tri imaju neke specifičnosti odražaja na ponašanje svake od njih i opet zavisno od perioda života i uporedbe vremena u kome se zajednički život odvijao.
Sve u svemu, u takvom ambijentu izgleda mi kao da se sve zaverilo protiv onog što je ljudsko u čoveku. Dobrom čoveku se dešavaju loše stvari bez ikakvog razloga, a lošem – ni iznenada, ni bez razloga. Oboje izgleda prirodno, a priroda ne menja svoje zakone. To čini samo čovek koji nas je u lošoj nameri uveo u ovo stanje.
– Milo Bošković
- Godina izdanja : 2025.
- Format : 14x20 cm
- Povez : Tvrd
- Pismo : Ćirilica
- Izdavac : Prometej, Novi Sad
- Autor : Milo Bošković
- Zanr : Sociologija, Politika, Domaći pisci, Publicistika
- Broj strana : 413
Ovim rečima obratio mi se čovek koji me je primio na rad u Udbu davne 1965. godine. Iskreno, tada tu poruku nisam razumeo, jer mi nije bila logična. Sad, kad je dosta kasno, shvatam da je ona duboko životna i filozofska. Da sam ga poslušao, danas bih imao drugačije iskustvo, i ni na pamet mi ne bi palo da se na ovaj način sebi obraćam i čitaocu ispovedam. Došlo je, sazrelo i poteklo vreme priče – o ovome, o onome i o još koječemu što je nastalo u takozvanom savremenom dobu. Čini mi se da odavno nigde nisam uočio više cinizma nego u samom pozivanju da se ovo vreme nazove „savremenim“. Ta reč ima smisla samo ako je posmatramo kao puko vremensko određenje sadašnjosti, a nikako kao meru
vrednosti.
Našu društvenu stvarnost već duže vremena čine (preko tri decenije) neke standardne kulturološke i društvene karakteristike socijalnog raslojavanja, u kojima se izgubio čovek. Pre svega, to je relativno postojana slojevitost tri tipa društvenog miljea i statusa ljudi. Sva tri imaju neke specifičnosti odražaja na ponašanje svake od njih i opet zavisno od perioda života i uporedbe vremena u kome se zajednički život odvijao.
Sve u svemu, u takvom ambijentu izgleda mi kao da se sve zaverilo protiv onog što je ljudsko u čoveku. Dobrom čoveku se dešavaju loše stvari bez ikakvog razloga, a lošem – ni iznenada, ni bez razloga. Oboje izgleda prirodno, a priroda ne menja svoje zakone. To čini samo čovek koji nas je u lošoj nameri uveo u ovo stanje.
– Milo Bošković
- Godina izdanja : 2025.
- Format : 14x20 cm
- Povez : Tvrd
- Pismo : Ćirilica
- Izdavac : Prometej, Novi Sad
- Autor : Milo Bošković
- Zanr : Sociologija, Politika, Domaći pisci, Publicistika
- Broj strana : 413