Postoje romani koji se bave ljubavlju, i postoje romani koji se bave telom. “Susramlje” pripada onim nelagodnijim knjigama koje telo ne posmatraju kao mesto užitka, već kao prostor napetosti: između vere i želje, između jezika i mesa, između onoga što se hoće i onoga što se dopušta. Telo je ovde stalno izloženo pogledu i tumačenju — ne kao autonomna datost, već kao površina na koju se upisuju očekivanja, zabrane i krivice.
Pripovedni glas romana ne nudi čitaocu stabilnu poziciju. On je intiman, ali nepouzdan; samosvestan, ali sklon racionalizaciji, i to je njegovo bogatstvo. Njegov pogled na drugog ostaje interpretativan, polisemičan i projektivan — pokušaj da se tišina, uzdržanost i religioznost sagledaju, objasne i uključe u sopstveni narativ. Taj pogled ne nailazi na otvoren otpor, ali se o njega stalno spotiče: jer ono što posmatra ne želi da bude razjašnjeno, prevedeno ili usklađeno.
Jedan od ključnih pomaka u romanu događa se u načinu na koji se misli o materinstvu. Trudnoća se ne pojavljuje kao biološki ili melodramski događaj, već kao simbolički lom koji razotkriva granice racionalnog govora o kontroli, slobodi i odgovornosti. Ime koje dete dobija ne funkcioniše kao gest nostalgije, već kao teret — znak nečega što je već izgubljeno, ali i dalje upisano u telo, u jezik, u odnos koji ne uspeva da pronađe zajedničku meru.
“Susramlje” na kraju odbija katarzu i jasno pomirenje. Umesto toga, ostaje u prostoru nesvodivosti — tamo gde dve krajnosti ne uspevaju da se usklade u zajednički glas, već opstaju kao polifonija koja ne proizvodi harmoniju. U toj nemogućnosti da se razlika prevaziđe, roman ne nudi presudu, već istrajavanje u pitanju: šta se događa kada bliskost ne znači razumevanje, a zajednički jezik ostaje nedostižan.
– Ana Vučković
- Godina izdanja : 2026.
- Format : 15x21 cm
- Povez : Mek
- Pismo : Latinica
- Izdavac : Talija izdavaštvo
- Autor : Strahinja Savić
- Zanr : Drama, Domaći pisci
- Broj strana : 110
Postoje romani koji se bave ljubavlju, i postoje romani koji se bave telom. “Susramlje” pripada onim nelagodnijim knjigama koje telo ne posmatraju kao mesto užitka, već kao prostor napetosti: između vere i želje, između jezika i mesa, između onoga što se hoće i onoga što se dopušta. Telo je ovde stalno izloženo pogledu i tumačenju — ne kao autonomna datost, već kao površina na koju se upisuju očekivanja, zabrane i krivice.
Pripovedni glas romana ne nudi čitaocu stabilnu poziciju. On je intiman, ali nepouzdan; samosvestan, ali sklon racionalizaciji, i to je njegovo bogatstvo. Njegov pogled na drugog ostaje interpretativan, polisemičan i projektivan — pokušaj da se tišina, uzdržanost i religioznost sagledaju, objasne i uključe u sopstveni narativ. Taj pogled ne nailazi na otvoren otpor, ali se o njega stalno spotiče: jer ono što posmatra ne želi da bude razjašnjeno, prevedeno ili usklađeno.
Jedan od ključnih pomaka u romanu događa se u načinu na koji se misli o materinstvu. Trudnoća se ne pojavljuje kao biološki ili melodramski događaj, već kao simbolički lom koji razotkriva granice racionalnog govora o kontroli, slobodi i odgovornosti. Ime koje dete dobija ne funkcioniše kao gest nostalgije, već kao teret — znak nečega što je već izgubljeno, ali i dalje upisano u telo, u jezik, u odnos koji ne uspeva da pronađe zajedničku meru.
“Susramlje” na kraju odbija katarzu i jasno pomirenje. Umesto toga, ostaje u prostoru nesvodivosti — tamo gde dve krajnosti ne uspevaju da se usklade u zajednički glas, već opstaju kao polifonija koja ne proizvodi harmoniju. U toj nemogućnosti da se razlika prevaziđe, roman ne nudi presudu, već istrajavanje u pitanju: šta se događa kada bliskost ne znači razumevanje, a zajednički jezik ostaje nedostižan.
– Ana Vučković
- Godina izdanja : 2026.
- Format : 15x21 cm
- Povez : Mek
- Pismo : Latinica
- Izdavac : Talija izdavaštvo
- Autor : Strahinja Savić
- Zanr : Drama, Domaći pisci
- Broj strana : 110