Šandor Marai je znao zašto mora da ode, zato je tako dugo oklevao. „Ovako sam odlučio: dokle god ima ikakve šanse da preživim kod kuće, nikud ne idem, ostajem ovde, makar grizao kamen, ali ne idem”, zabeležio je u svom dnevniku. Kada su šanse da živi kao pisac propale, mašio se putničkog štapa: postao je evropska skitnica. U domovini mu ni ime više nisu pominjali. Nije navraćao kući krajem nedelje, državne radio i televizijske stanice nisu emitovale njegova dela u Mađarskoj. (2000)
- Godina izdanja : 2026.
- Format : 13x21 cm
- Povez : Mek
- Pismo : Latinica
- Izdavac : Akademska knjiga
- Autor : Laslo Vegel
- Zanr : Publicistika
- Broj strana : 140
Šandor Marai je znao zašto mora da ode, zato je tako dugo oklevao. „Ovako sam odlučio: dokle god ima ikakve šanse da preživim kod kuće, nikud ne idem, ostajem ovde, makar grizao kamen, ali ne idem”, zabeležio je u svom dnevniku. Kada su šanse da živi kao pisac propale, mašio se putničkog štapa: postao je evropska skitnica. U domovini mu ni ime više nisu pominjali. Nije navraćao kući krajem nedelje, državne radio i televizijske stanice nisu emitovale njegova dela u Mađarskoj. (2000)
- Godina izdanja : 2026.
- Format : 13x21 cm
- Povez : Mek
- Pismo : Latinica
- Izdavac : Akademska knjiga
- Autor : Laslo Vegel
- Zanr : Publicistika
- Broj strana : 140