Poznata je činjenica da je Čaj je nastao u Kini. Ali kako? Drevno predanje kazuje da je 2737. godine pre naše ere, kineskom imperatoru Šen Nungu, vetar naneo lišće u lonac sa ključalom vodom. Kada je probao ostao je zatečen i oduševljen ukusom. Ostalo je istorija. Kinezi ipak smatraju da česmovača nije dobra za kuvanje čaja, već savetuju vodu iz reka i jezera u tu svrhu. Kineski lekari tvrde da ljudi koji često piju gorke čajeve bistrije razmišljaju. U kineskoj kulturi čaj je više od običnog napitka, on ima i društveni značaj. Sa juga Kine potekla je ceremonija ispijanja čaja, koja se proširila na čitavu zemlju. Ovi obredi upražnjavaju se kako među porodicom i prijateljima, tako i u poslovnom svetu.

Čaj vam automatski pomaže da ostvarite prisniji odnos sa bilo kim. Ukoliko vas neka kineska porodica pozove u goste, nezaobilazno posluženje biće upravo čaj. Čaj će vam servirati uz mirišljave štapiće i opuštajuću muziku. Tada biste trebali da iskažete tradicionalnu zahvalnost tako što ćete kažiprstom i srednjim dva puta kucnuti o sto. To će zasigurno izazvati oduševljenje kod domaćina, jer ćete na taj način pokazati da poznajete istoriju naroda. Umesto običnog “hvala” ovaj vid zahvalnosti potiče još od drevnog kineskog cara koji se prerušio u običnog čoveka i tako krenuo da oslušne narod. Otišao je i kod ministra, koji ih je poslužio čajem. Pošto ostalim gostima nije smeo da otrkrije da upravo sede sa carem, ministar mu je kucanjem ukazao poštovanje. Ovaj simbolični gest zahvalnosti danas upražnjava samo starija populacija, a omladina gotovo nikad. Nakon toga, odmah ispijate napitak u tri gutljaja, jer ide sledeća tura i tako u nedogled. Kraće se od najblažih, a završava sa najjačim čajevima. Uglavnom u višesatnoj ceremoniji ispijanja, obavezno idu dugi oslobađajući, ponekad i katarzični razgovori. Mongolija je jedina zemlja na svetu u kojoj sole čaj.

Od biljke iz roda kamelija potiču sve vrste čaja, a ima ih preko 1500. Ipak ima šest osnovnih vrsta: beli čaj koji je poznat kao car čajeva, žuti, ulong, (Oolong) i pujar (Pu-erh) - to su najskuplji čajevi na svetu. Zatim zeleni koji se obrađuje samo parom, jer su to listići koji nisu prošli proces fermentacije. Zeleni čaj sadrži veću količinu teina koji izaziva nesanicu. Listići crnog čaja prolaze kroz proces fermentacije. Crni i zeleni čajevi su ubedljivo najpopularniji i svi potiču iz Kine i Japana. Postoji i crveni čaj, recimo od jasmina.

Kako se kaže “Čaj” ili “Tea”?

Ime ovog napitka razlikuje se u različitim delovima sveta i to po načinu transporta čaja u te predele. To su uglavnom dva osnovna naziva “Čaj” i “Tea” i njihove podvarijante. Varijacije naziva “Ča” je u zemljama gde se čaj dovozio kopnenim putem, preko karavanskog Puta Svile koji povezuje istočnu Aziju sa sredozemljem. Na hindi to zvuči kao cha, na arapskom je chay itd. Sa druge strane, izvedenice engleskog “Tea” su u zemljama gde su čaj dovezli vodenim putem. Tačnije holandski i portugalski trgovci su doneli u Evropu lišće romana u 16. Veku. Pa tako Francuzi kažu “The”, Španci “Te”, Brintanci “Tea”.

Na istoku se čaj pio milenijumima unazad, a Zapad se sa ovim čudesnim napitkom prvi put susreo tek pre 400 godina. Čaj se prvobitno koristio u medicinske svrhe i nije se tretirao kao piće sve dok Englezi nisu počeli da ga konzumiraju.

Čaj u 5 – Grofica koja iz dosade stvorila ličnu kartu Engleske

Sredinom 18. stoleća čaj je postao nacionalno piće Velike Britanije. A kako je nastao njihov autentičan običaj “čaj u pet”? Legenda kaže da je sve krenulo od sedme grofice od Belforda – Ane. Naime, ona je u dosadna kišna popodneva pozivala prijatelje da igraju bridž. Tom prilikom ih je posluživala kolačima, sendvičima i naravno – čajem. To se vremenom pretvaralo u ritual i praksu, jer je imalo i taj socijalni momenat – da monotoniju pretvori u uzbudljiv događaj. Tako je počelo, a završilo je s tim da Englezi popiju skoro 170 miliona šoljica čaja dnevno, a godišnje 70 milijardi. To su neverovatne brojke. Ipak, po broju čajopija Englezi su i dalje na drugom mestu, iza Irske.

Međutim, čaj se dugo nije konzumirao u oblicima koje danas poznajemo. Čajeve u kesicama i ledene čajeve patentirali su Amerikanci tek na samom početku 20. veka.

Od čaja se može napiti, čaj se može i pušiti!

Poznata je činjenica da u čaju nema alkohola. Međutim, ipak, moguće je napiti se od čaja. Ako ljudi koji slabo jedu unesu ogromne količine čaja u organizam, pašće im šećer u krvi, samim tim i pritisak. Iz tog razloga čaj se uvek servira uz neke grickalice, bilo da se radi o kolačićima, kikirikiju ili pak sušenom voću.

A da li ste znali da se čaj može i pušiti? U Bruklinu postoji prodavnica koja je specijalizovana za prodaju mešavina čaja za pušenje. Te mešavine nemaju nikakve štetne materije jer su biljne, na potpuno prirodnoj bazi. Oni koji su to probali, Kažu da dobro utiču na to da imate lepši i čvršći san. Najbolje se prodaje takozvana Vivid Vision - kombinacija pelina, damjane i lavande.

Čajanka za Krsnu slavu – buržoaski običaj u Srba

Kod nas u Srbiji, naročito u prestonici, pomama za čajem zavladala je krajem 19. veka. Tada je i nastao običaj zvani „Čajanka“, koji se očuvao do danas, iako se ne može reći da nije bilo pauza. Tridesetih godina, u periodu između dva velika rata, imućne porodice su organizovale čajanke drugog dana Krsne slave. Prvobitno, to je bio isključivo damski običaj, a tek docnije pridružila im se i gospoda. Dakle, bio je to buržoaski običaj, koji je izbledeo posle II Svetskog rata dolaskom komunista. Zato se danas u Srbiji evociraju sećanja u vidu događaja „Čajanka sa kraljicom Natalijom Obrenović“. Tom prilikom posetioci su imali priliku da upoznaju taj stari običaj i svet voljene srpske kraljice u građanskoj kući - domu Jevrema Grujića. Zainteresovani su dobili šansu da prave kraljevski reverans, da uče bonton u visokom društvu, ali i da čuju zanimljive anegdote iz kraljičinog života, kao i neke njene aforizme. Taj event bio je svojevrstan muzej sa kustosom koji govori o našoj slavnoj istoriji uz stalnu postavku „Skriveno blago Srbije.“

Poslednjih godina „kult čaja“ se vraća na velika vrata u našu zemlju. To najbolje znaju srpske domaćice koje u svojim baštama uzgajaju lekovite trave. Neprocenjiv je osećaj kad napraviš čaj od matičnjaka ili nane iz sopstvenog dvorišta. Tako su i nastale sve brojnije manufakture čaja, i čajdžinice kojih je sve više. Najzastupljeniji čajevi u Srbiji su: čaj od nane, kamilice, matičnjaka, čaj od koprive i kamilice, od majčine dušice i rtanjski čaj.

Pored poznatih osnovnih čajeva, danas postoje razne kombinacije koje pružaju autentičan užitak i mogućnost eksperimentisanja sa ukusima. Mi ćemo vam predstaviti samo neke od njih:

Crni čaj - English Breakfast Tea

Ahmad tea je ponudio najbritanskiji čaj, koji je idealan uz doručak i koji će ujutru oživeti sva vasa čula – u pitanju je English Breakfast Tea koji sadrži bogatu mešavinu čajeva koji potiču iz Cejlona, Kenije i Asama. Pruža topao, utešan ukus sa svakom šoljicom. Klasično jaka i punomasna mešavina zamišljena je da se servira sa mlekom i šećerom, proizvoljno po volji. Dakle, ukoliko je pred vama naporan dan, u ovoj ukusnoj aromi se prožima trik koji će vam upumpati energiju i dati snage da uspešno obavite obaveze.

Ahmad Tea Crni čaj English Breakfast 100/1 200g

Ahmad Tea Čaj Rooibos & Cimet 20/1 40g

Yogi Tea Čaj Čoko - Choco 34g