Čuven po remek-delima Gospodar prstenova i Hobit, Tolkin je svoj fantastični pripovedački talenat uspelo izrazio i kroz druga bajkovita dela. Jedno od njih su Pisma od Deda Mraza. Iako je ovo maštovito delo, nastalo je iz stvarnih životnih situacija. Naime, na adresu Tolkinovih svakog decembra stizala je koverta adresirana na Tolkinovu decu s poštanskom markom Severnog pola. U koverti se krilo pismo specifičnog rukopisa, a ponekad praćeno i ilustracijom. Pošiljac je bio niko drugi do - Deda Mraz! Jasno je da u fantazmagoričnom svetu Tolkina nisu uživali samo oni koji čitali njegova dela, već i oni kojima je bio svakodnevno okružen. Pisma pričaju uzbudljive anegdote o Deda Mrazu, njegovom pomoćniku i dešavanjima na Severnom polu. Upravo ta pisma sakupljena su u ovoj knjizi. Verujemo da je najtoplije priče Tolkin napisao najvažnijoj publici – svojoj deci, pa baš zato, pored dela po kojima je postao slavan, treba pročitati i ovo. Iako žanrovski svrstana u knjige za decu, ova knjiga ne prepoznaje uzrast i obraća se svima koji vole maštovite priče. Poput Malog princa, ona donosi nova čitanja s drugačijim uzrastom.

Hvatajući sentiment zime i parališućeg osećaja koji donose iznenadni događaji, autorka Ketrin Mej priča priču o isceljenju. Njen roman Zima u nama nosi elemente autobiografskog. Intimno iskustvo autorka deli suptilno, ali uz neposredni i uporni komentar da i u najtežim životnim epizodama treba pronaći svetlu stranu. Zima kao neaktivno i tmurno godišnje doba pandan je događaja koji nas zamrznu. Znamo da su vedro nebo i sunce blagotvotni za pocvat prirode, ali i podsticajni za ljudski um. Ova knjiga je ispovest koja može poslužiti kao vodič kako da i u najhladnijim životnim periodima naučimo da cvetamo. Za sve deklarisane optimiste, ali i one kojima treba dodatno vaspitanje iz pozitivnog razmišljanja, ova knjiga je više nego preporučena.

Fredrika Bakmana mnogi pamte po bestseleru Čovek po imenu Uve. Njegovo delo Medvedgrad je priča o malom gradu i velikim željama, ali i ljudskoj prirodi koja je spremna na svašta da bi velike želje ostvarila. Po ovom Bakmanovom delu snimljen je HBO serijal Beartown. Ovaj gradić živi probleme malih sredina i često se čini da je egzistencija grada na tankom ledu. U slučaju Medvedgada, pobeda na juniorskom prvenstvu u hokeju može značiti rešenje nekih od ključnih problema grada. U ovom romanu prepliću se ambicije mladih hokejaša, požrtvovani menadžer i biznis planovi investitora. Jedna noć u Medvedgradu menja sve, a priča se nastavlja s ovom knjigom u vašim rukama.

Neke knjige ne trpe jasnu žanrovsku definiciju. To je još jedan dah slobode utkan u narativ velikih pisaca kakav je Bekim Sejranović. Njegov roman Ljepši kraj iz 2010. godine, deo je organske celine od tri romana. Ovo je središnji deo trilogije, kojoj se pridružuju naslovi dva njegova romana - Nigdje, niotkuda i Tvoj sin Huckleberry Finn. U ovom delu, maestalno su se susrele skandinavska teskoba i bosanska visprenost. Pripovedačko vreme ovog romana je udvojeno - jedno o prošlosti, drugo o budućnosti. Poput vremena, dvojan je i prostor – junak boravi u svojoj dedovini u Bosni, dok ga misli o prošlom vremenu i dešavanja u budućem vode u Oslo. On se nalazi u brvnari na planini koja kao motiv veličanstveno povezuje prostor Bosne i Norveške. Bol junaka koji pati zbog kraha ljubavi s Norvežankom autor prikazuje uverljivo kroz traumatično iskustvo, emotivnu nesigurnost, egzistencijalni strah, drogiranje i seksualnu disfunkcionalnost. Delo natkriljuje skandinavski tmurno osećanje, koje se uspeva razvedriti lucidnom bosanskom duhovitošću. Ukoliko vam nedostaje ideja za novogodišnji poklon, preporučujemo vam Serjanovićevu trilogiju u Booka knjige izdanju. Brojne naslove ove izdavačke kuće možete nači na našem sajtu.

Srđan Valjarević je poznat čitaocima po svom zanimljivom romanu Komo. Ukoliko ga niste čitali, pribeležite ga negde kao našu preporuku za proleće, dok ćemo se u nastavku teksta držati naše teme – zime. Dnevnik druge zime je žanrovski hibrid. Predstavljen kao dnevnik, ovaj roman priča intimnu priču o junaku koji kreće ispočetka, nakon izlečenja. Naracija ide ukorak sa šetnjom dok dnevničar obilazi Beograd. Zima u našem glavnom gradu je mračna, a junak nam pokazuje kako se nalazi svetlo u tamnim trenucima, verujući upravo da tama i definiše svetlost u punom potencijalu kontrastnog promišljanja. Kao izvrstan prozaist, Srđan Valjarević ne ostavlja ni najmanje prostora za lirske intervencije i sentimentalno umekšavanje stvarnosti koja mu kao takva donosi punu inspiraciju. Verujemo da baš zbog toga i bira format dnevnika, kao pečat faktografskog i iskustveno potvrđenog. Ovo delo u ponelo i nagradu Biljana Jovanović.

Koristeći motiv praznika kao sigurne, prijatne i porodične prilike, Zoran Ž. Paunović nas nespremne uvodi u fiktivni svet svog dela, koje ne donosi poznato poimanje praznika. Tragovi u snegu jesu zbirka pripovedaka, ali ako se poslužimo filmskim jezikom, možemo reći da je u pitanju omnibus. Urbane priče iz kruga dvoje spojene su u nerazmrsivo narativno tkivo, iako se junaci nužno ne sreću u njemu. Ovo delo čini se zanimljivim za gledanje i ima pun potencijal ekranizacije. Paunovićevo delo izdala je Laguna, a ako želite da pogledate celokupnu ponudu ove izdavače kuće na našem sajtu, možete kliknuti ovde.