Sedam godina posle Labudove pesme Faustina Asprilje, Mihajlo Spasojević se najzad vraća sa potresnim i šokantnim materijalom koji će čitaoca nakratko zaključati u tamnicu u kojoj se nalaze i junaci ove knjige…ne da bi čitaoca maltretirao, već da bi zajedno utvrdili gradivo – šta je život, a šta samica. Spasojević ne kritikuje lične izbore, on je samo posmatrač koji se bori sa sobom, sa svojim junacima, sa čitaocima, sa svim onim što i sami vidimo, ali od čega okrećemo glavu. On nije okrenuo glavu, već nam je predstavio svoju, našu, sveprisutnu realnost, svidela nam se ona ili ne.