Bežeći od stvarnosti koju nije voleo, Branko Ćopić se ovim delom vraća u bezbrižni svet detinjstva. Bašta sljezove boje zbirka kratkih priča koje odišu bojama, mirisima i slikama zavičaja, i govore o detinjstvu provedenom uz dedu Rada šaljivdžiju, predstavlja neku vrstu Ćopićeve autobiografije. Bašta sljezove boje, posvećena piščevom prijatelju Ziji Dizdareviću, koji je nastradao u ratu, jedno je od poslednjih dela Branka Ćopića, za koje je dobio Njegoševu nagradu.