Šta radiš kada si usamljena i prazna?
Izmisliš ljubav: da voliš i da si voljena.
Šta radiš kada je bol jači od tebe?
Upucaš ga između očiju.

Zajedno s metkom, iz revolvera izlaze potiskivani bes, očaj i strah, i junakinjin unutrašnji svet počinje da se prosipa pred čitaocem. Ispovest neimenovane žene iskrena je i sirova, bez teških metafora i kitnjastih slika, ona nam jednostavno govori Ovako je to bilo. Orkan njenih reči snažno odzvanja stranicama ove knjige otkrivajući istoriju jednog praznog i naglo prekinutog braka. Priča o međuljudskim odnosima odigrava se na pozornici iscrpljujućih i striktnih društvenih očekivanja zbog kojih nijedna uspešna veza nije moguća.

Opterećeni i zaslepljeni sopstvenom tugom, junaci ne mogu u potpunosti da dožive jedni druge, zbog čega u ovom romanu i nema negativnih likova – svi su podjednako loši.