Aleksi se i dalje seća poslednjeg leta koje je proveo sa majkom u Francuskoj. Od tada je prošlo mnogo godina, ali kada mu psihijatar predloži da kroz pisanje ponovo proživi to vreme kako bi razbio umetničku blokadu od koje pati kao slikar, Aleksi uranja u sećanje i ponovo ga preplavljuju emocije koje su ga mučile kada su stigli u to malo francusko selo: ljutnja, tuga, bes.

Kako prevazići bol zbog sestrine smrti? Kako oprostiti majci koja ga je odbacila? Kako se nositi sa bolešću koja ga izjeda?

Ovo je priča o letu pomirenja i prihvatanja, o tri meseca tokom kojih su majka na samrti i psihotični tinejdžer konačno odložili oružje, podstaknuti dolaskom neizbežnog i potrebom da se pomire jedno sa drugim i sa sobom. Napisan poetičnim stilom koji odiše snagom, strašću, emocijom, ali i sirovošću, roman Leto kad je mama imala zelene oči prepliće život i smrt u pozivu na ljubav i praštanje.

Jedno od velikih otkrića savremene evropske književnosti.