Ovaj biser svetske književnosti, objavljen 1939. godine, poslednje je, najkompleksnije i najrevolucionarnije Džojsovo delo, koje se smatra i jednim od najvećih ostvarenja u oblasti fikcije u engleskoj književnosti. Finegana buđenje obiluje lingvističkim eksperimentima, aluzijama i asocijacijama, a od romana toka svesti, Džojs formu pomera za stepen više - na nelinearni, ciklični narativ čija je radnja smeštena i u predele snova. Ako Uliks govori o danu, Finegana buđenje govori o noći o snovima unutar snova, njihovom sopstvenom životu i međusobnom pretapanju koje tvori vlastiti jezik i mitove. Ovo haotično, uzbudljivo i genijalno delo zapravo nije tekst o snu, ono je san.